Пређи на садржај

Демографија Шведске

С Википедије, слободне енциклопедије
Број становника Шведске од 1961. до 2003. године (у хиљадама)

Поред Швеђана, Шведски Финци су најбројнија национална мањина која у броју од 50.000 настањује Шведско-Финску границу, има и 450.000 грађана који су прва и друга генерација усељених етничких Финаца. Такође, крајњи север је насељен Лапонцима или Самима (термин Лапонци (Lapps) сматра се пежоративним за ову етничку заједницу).

Шведски језик потпуно доминира. Фински језик је тотално сузбијен 60-их година ХХ века. 1999. године Шведска је признала 5 мањинских језика: лапонски, мејанкиели (meänkieli), стандардни фински језик, ромски и јидиш. Ови језици су званични у појединим општинама и регијама у Шведској.

Усељеници

[уреди | уреди извор]

13,3% становника Шведске су странци. Имиграција је значајно порасла у Другом светском рату, када је 70.000 деце евакуисано из Финске од којих је 15.000 остало после рата. До 1973. године доминира усељење радне снаге, са највећим интензитетом у касним 60-им. Најбројније групе усељеника су из Финске и бивше Југославије међу којима има и ратних избеглица.

Порекло Странци по земљи рођења
Финска 186.600
Србија и Црна Гора 74.600
Ирак 70.000
Босна и Херцеговина 54.500
Иран 54.000
Норвешка 45.000
Пољска 43.500
Данска 41.700
Немачка 40.800
Турска 35.000
Чиле 27.700
Либан 21.100
Велика Британија 16.800
Тајланд 16.300
Сирија 16.200
САД 15.300
Сомалија 15.300
Мађарска 13.700
Индија 12.900
Румунија 12.500
Вијетнам 12.000
Кина 11.900
Етиопија 11.200
Грчка 10.800
Остатак Скандинавије 277.100
Западна Европа 106.400
Источна Европа 326.100
Бивши Совјетски Савез 37.800
Блиски исток 223.700
Остатак Азије 91.700
Суб-сахарска Африка 51.000
Северна Америка 26.500
Јужна Америка 55.500
Океанија 3.500
Укупно странаца 1.199.300
подаци из децембра 2004. године

Религија

[уреди | уреди извор]

Већина (78%) припада Шведској цркви која је одвојена од државе 2000. године. Друге хришћанске деноминације укључују римокатоличку, православну и баптистичку као и друге хришћанске евангелистичке цркве. Неко од Лапонаца су анимисти. Услед усељења порастао је удео и муслимана. Претпоставља се да је само 5% становништва религиозно.

Статистика

[уреди | уреди извор]
  • Становништво: 8.875.053 (процена јул 2001)
  • Стопа раста становништва: 0,02% (2001. процена)
  • Раст становништва: просечно 1 особа/15 минута
  • стопа наталитета: 9.91 рођења/1.000 становника (2001)
  • стопа морталитета: 10.61 смрти/1.000 становника (2001)
  • Нето стопа миграције: 0.91 миграната/1.000 становника (2001)
  • Стопа укупног фертилтета: 1.53 рођене деце/жени (2001. процена)
  • Стопа смртности одојчади: 3.47 смрти/1.000 живорођених (2001. процена)
  • Очекивано трајање живота на рођењу: 79.71 година
    • Мушкарци: 77.07 година
    • Жене: 82.5 година (2001. процена)

Старосна структура

[уреди | уреди извор]
  • 0-14 година: 18,19% (мушкарци 828.308; жене 786.353)
  • 15-64 година: 64,53% (мушкарци 2.911.949; жене 2.814.730)
  • 65 година и више: 17,28% (мушкарци 649.296; жене 884.417) (2001. процена)

Стопа укупног фертилитета

[уреди | уреди извор]
  • 1950. год. 2,32 рођене деце по жени
  • 1980. год. 1,68 рођене деци по жени
Година Стопа укупног фертилитета
1989 1,70
1990 1,90
1991 1,90
1992 1,90
1993 1,90
1994 2,04
1995 2,00
1996 1,97
1997 1,70
1998 1,76
1999 1,83
2000 1,53
2001 1,53
2002 1,54
2003 1,54
2004 1,66
2005 1,66
2006 1,66

Полна структура

[уреди | уреди извор]
  • на рођењу: 1.06 мушкараца/жена
  • испод 15 година: 1.05 мушкараца/жена
  • 15-64 година: 1.03 мушкараца/жена
  • 65 година и више: 0.73 мушкараца/жена
  • Укупно становништво: 0.98 мушкараца/жена (2001. процена)

Писменост

[уреди | уреди извор]
  • Укупно становништво: 99% (1979. процена.)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]