Дински рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Дински рејон
Динской район
Положај Динског рејона
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарстаница Динскаја
Координате45° 12′ 00″ N 39° 14′ 00″ E / 45.20000° С; 39.23333° И / 45.20000; 39.23333
Статусопштински рејон
Оснивање31. децембар 1934.
Површина1.361,96 km2
Становништво2017.
 — број ст.141.442
 — густина ст.103,85 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86162
ОКАТО код03 214 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Дински рејон (рус. Динской район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је станица Динскаја.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 141.442 становника или у просеку око 92,6 ст/км². По броју становника налази се на 5. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.362 км².

Географија[уреди | уреди извор]

Дински рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.361,96 км² и по том параметру налази се на 31. месту у Покрајини. Граничи се са Калињинским, Тимашјовским и Кореновским рејоном на северу, на истоку је Устлабински, и на западу Красноармејски рејон. На југу се граничи са Краснодарским градским округом и Републиком Адигејом.

Рељефно то је једнолична степа Кубањско-приазовске низије испресецана бројним водотоцима и мањим ујезереним површинама. Иако на крајњем југу рејон избија на десну обалу реке Кубањ, ни једна од његових река не тече ка Кубању већ има супротан, углавном западни и северозападни правац кретања. У централном и источном делу рејона најважнија је река Кочети, лева притока Кирпилија, са својим бројним притокама, док је најзначајнији водоток у западном делу река Понура.

Историја[уреди | уреди извор]

Дински рејон је званично успостављен 31. децембраа 1934. као једна од административних јединица тадашњег Азовско-црноморског краја и првобитно се састојао од 4 сеоска совјета. Како се првобитно рејонско седиште налазило у станици Пластуновскаја и рејон је носио име Пластуновски. Већ у фебруару наредне године рејонско седиште је пренесено у станицу Динскају, али је старо име задржао све до маја 1961. када је преименован на садашњи назив. У саставу Краснодарског краја је од септембра 1937. године.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 126.871 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 141.442 становника, или у просеку око 92,6 ст/км².[2] По броју становника Дински рејон се налази на 5. месту у Покрајини и један је од ретких рејона који бележи константан популациони раст.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
45.685 122.813 108.913 105.485[3] 119.833[4] 126.871[1] 141.442*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 27 насељених места административно подељених на 10 другостепених сеоских општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Динскаја са око 35.000 становника. Већа насеља на тлу рејона су још и станице Новотитаровскаја (25.000), Васјуринскаја (13.400), Пластуновскаја (12.000), Старомишастовскаја (10.000), Нововеличковскаја (9.200), те полуурбано насеље Јужни (6.200 становника).

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Дински рејон је једно од најважнијих саобраћајних подручја у Покрајини. Његову територију пресецају три железничка правца од националног значаја, али и аутопут М4 „Дон” који повезује Новоросијск и Краснодар са Москвом. Значајни друмски правци су и магистрале КраснодарЈејск и Темрјук−Краснодар−Кропоткин.

Преко његове територије пролазе и гасовод и нафтовод „Плави ток” којим се ова два енергента из подручја Каспијског језера транспортују ка црноморској обали.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2020)
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 26. 12. 2017. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]