Красноармејски рејон (Краснодарски крај)
| Красноармејски рејон Красноармейский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | станица Полтавскаја |
| Координате | 45° 21′ 45″ N 38° 12′ 45″ E / 45.36250° С; 38.21250° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1934. |
| Површина | 1.899 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 104.756 |
| — густина ст. | 55,16 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86165 |
| ОКАТО код | 03 223 000 |
| http://www.stanpoltan.ru/ | |
.png)
Красноармејски рејон (рус. Красноармейский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је станица Полтавскаја.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 104.756 становника или у просеку око 55,3 ст/км². По броју становника налази се на 10. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.899 км².
Географија[уреди | уреди извор]
Красноармејски рејон се налази у западном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.899 км² и по том параметру дванаести је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским рејоном на западу, на истоку су Калињински и Дински, југу Абински и Северски рејон, док је на југоистоку територија Краснодарског градског округа.
Територија Красноармејског рејона обухвата западнији део Кубањско-приазовске степе, и то је ниско и у основи доста замочварено подручје испресецано бројним каналима. Најважнији водотоци на овом подручју су река Кубањ, која уједно представља и јужну границу рејона, те њен најважнији рукавац Протока који је уједно и западна граница.
Историја[уреди | уреди извор]
Красноармејски рејон је успостављен 31. децембра 1934. након што је издвојен из састава тадашњег Славјанског рејона. У састав данашње Краснодарске покрајине улази 1937. године. У периоду од 1963. до 1966. провремено је био расформиран, а његова територија је била поново делом Славјанског рејона.
Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 102.508 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 104.756 становника, или у просеку око 55,3 ст/км² (најређе насељен рејон у Покрајини).[2] По броју становника налази се на 10. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 64.369 | 93.576 | 89.271 | 93.434[3] | 103.874[4] | 102.508[1] | 104.756* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 43 насељена места административно подељена на 10 другостепених руралних општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Полтавскаја са око 27.000 становника. Више од 5.000 становника имају и станице, Маријанскаја (11.750), Старонижестеблијевскаја (10.200), Новомишастовскаја (10.000) и Ивановскаја (9.500), те хутор Трудобеликовски (око 10.000 становника).
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Преко територије Красноармејског рејона пролази деоница магистралног друма Темрјук—Краснодар—Кропоткин, те железничка пруга Москва—Новоросијск.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2016)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
