Пређи на садржај

Кориша

Координате: 42° 15′ 31″ С; 20° 47′ 49″ И / 42.2586° С; 20.7969° И / 42.2586; 20.7969
С Википедије, слободне енциклопедије
Кориша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.5.279[1]
Географске карактеристике
Координате42° 15′ 31″ С; 20° 47′ 49″ И / 42.2586° С; 20.7969° И / 42.2586; 20.7969
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина742 m
Кориша на карти Србије
Кориша
Кориша
Кориша на карти Србије

Кориша (алб. Korishë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.279 становника.

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кориша површине 1478 ha. Село се налази у Призренском подгору.

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље се први пут помиње 1348. године, у Арханђеловској повељи. Преподобни Петар Коришки је овде рођен. Познат је и његов ујак Марко Коришки.

У Кориши је у 18. веку био парох поп Стојан.[2] Ту су живели Срби, Албанци и Турци између два светска рата. Постојала је основна школа са учитељима од којих су познати: Шућри Галиб (1926), Живојин Трифуновић (1927), Сељман(овић) Абаз (1929), Живко Моравчевић (1937).

Сакрални објекти

[уреди | уреди извор]
Црква и звоник Светог Марка Коришког (испод дрвета гроб Симе Игуманова), 1992, снимак Драгана Јовановића
Рушевине цркве Светог Николе
  • Манастир Свети Марко Коришки - Најзначајнији сакрални објекат у Кориши је манастир Св. Марко Коришки. Према сачуваном запису, манастирска црква је саграђена 1467. године. За све време турске владавине манастир је остао неразрушен, а са звоника манастирске цркве огласила су се прва звона по ослобођењу призренског краја од Турака. Једно време манастир је био запустео. Зна се да је у 18. веку манастир био обновљен и насељен, и да се у његовој библиотеци налазила знатна збирка старих књига и рукописа. Ту се чувао и препис Душановог законика, тзв. призренски препис, који се сматра најпотпунијим и најближим оригиналу из 1349. године. Данас се овај препис налази у Народном музеју у Београду.
  • Црква Светог Петра - Цркву Св. Петра подигао је хиландарски старац Григорије, економ једног хиландарског метоха. По завршетку градње, цркву је 19. маја 1343. године даровао краљу и цару Стефану Душану за привремено седиште митрополита који ће руководити градњом Душанове задужбине — манастира Св. Арханђела код Призрена. Године 1885. Турци су порушили цркву и од њеног материјала направили џамију и турску школу у Кориши. Црква је обновљена након Првог балканског рата и ослобођења 1912. године, али је већ у Првом светском рату поново срушена. Други пут је обновљена 1930. године, али су је Албанци коначно срушили 1941. године. Шездесетих година откопани су и конзервирани њени темељи, и том приликом су пронађени делови фресака изузетне уметничке вредности.
  • Црква Светог Ђорђа - У центру села на гробљу постоје рушевине једноставне једнобродне цркве посвећеној Светом Ђорђу.
  • Црква Пресвете Богородице код Врела - На крајњем источном делу села Корише у засеоку Врело (које је можда средњовековно Бусино) налази се једнобродна црква покривена каменим плочама. Није познато када је сазидана, али је сликарство из 16. или 17. века у апсиди добрим делом очувано. Преправке архитектуре везују се за 18. и 19. век као и на околним манастирима Св. Марку Коришком и Св. Тројици у Мушутишту.[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Кориша има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 5.278 (99,98%)
други 1 (0,02%)
Укупно 5.279


Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 864
1953. 998
1961. 1.236
1971. 1.980
1981. 3.085
1991. 4.065
2011. 5.279

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ "Сион", Београд 1875.
  3. ^ Споменици културе у Србији: Црква Пресвете Богородице код Врела
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]