Мериленд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мериленд
Држава Мериленд
Положај Мериленда
Застава Мериленда
Застава
Грб Мериленда
Грб
Држава  САД
Главни град Анаполис
Највећи град Балтимор
Проглашење за
савезну државу
 — датум: 28. април 1788.
 — поредак: 7.
Службени језик званично ниједан,
de facto енглески
Гувернер Лари Хоган
Површина 32.133 km2
 — Копно 25.314 km2
 — Вода 6.819 ст/km2
Становништво 2010.
 — Број ст. 5.633.597
 — Густина ст. 209,2 ст/km2
 — ISO 3166-2 US-MD
Временска зона Eastern: UTC-5/-4
Поштански број MD
Званични веб-сајт

Мериленд (енгл. Maryland), америчка је савезна држава. Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку. Мериленд је седма савезна држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава. Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис. Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.[1]

Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци.[2][3] Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске.[2][3][4] Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора.[2][3] Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.

Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника. Ажурирано: 2009. г., Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.[5]

Демографија[уреди]

Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
1.188.044 1.295.346 1.449.661 1.631.526 1.821.244 2.343.001 3.100.689 3.922.399 4.216.975 4.781.468 5.296.486 5.773.552

Највећи градови[уреди]

 

Извор: www.msa.md.gov
Град Популација
Балтимор
Балтимор
Коламбија (Мериленд)
Коламбија
1. Балтимор 620.961 Џермантаун
Џермантаун
Силвер Спринг
Силвер Спринг
2. Коламбија 99.615
3. Џермантаун 86.395
4. Силвер Спринг 71.452
5. Волдорф 67.752
6. Глен Барни 67.639
7. Еликот Сити 65.834
8. Фредерик 65.239
9. Дандалк 63.597
10. Роквил 61.209


Географске регије у Мериленду

Према попису из 2015. године у Мериленду живи 6,006,401 становника што је повећање од 4,03% у односу попис из 2010. године. .[6]

Ово укључује природни прираштај од последњег пописа (464,251 рођених, 275,093 умрлих) и пораст услед миграције од 116,713 људи.

Мериланд као мала држава показује карактеристике и северне и јужне регије Сједињених Америчких Држава. Генерално, западни Мериленд има апалачку културу; а јужни и источни део јужњачку културу.[7] [8]


Језик[уреди]

Шпански језик се највише говори у држави, после енглеског.[9]

Урбана и рурална подручја[уреди]

Популација у Мериленду је највише концетрисана у околини Вашингтона и Балтимора

Већина становништва живи у централном региону државе, у околини Балтимора и Вашингтона. Већина популације је концентрисана у градовима и предграђима највећих градова. Историјски гледано, сви градови су најстајали у долинама великих река, као и главни град Анаполис који лежи на Северној реци која се улива у Чесапик залив.

Расне и етничке групе[уреди]

Расна структура становништва
Раса 1970[10] 1990[10] 2000[11] 2010[12]
Белци 81.5% 71.0% 64.0% 60.8%
Црнци 17.8% 24.9% 27.9% 29.8%
Азијати 0.5% 2.9% 4.0% 5.5%
Амерички староседеоци 0.1% 0.3% 0.3% 0.3%
Друге расе 0.1% 0.9% 1.8% 3.6%

По попису из 1970. године у Мериленду је живело 17,8 % Афро-Американаца и 80,4 процената беле расе.[13]

Афро-Американаци формирају знатан део становништва државе - скоро 30 процената према попису из 2010. године[14] већина су потомци људи транспортованих из Западне Африке као робови, а многи су и мешане расе, укључујући европљане и староседеоце. Концентрације Афро-Американаца живе у Балтимору, Округу Принца Џорџа и предграђу Вашингтона.

Што се тиче европских народа, најбројнији су Немци (15%), Ирци (11%), Енглези (8%), Италијани (6%), и Пољаци (3%).[15]

Ирци најчешће живе у округу Балтимора[16] и у северним и источним деловима Вашингтона.[17][18][19]), као и у западном Мериленду, где су ирски имигранати помогли изградњу железнице.[16]

Велики проценат становништва на источној обали и у јужном делу су потомци британских досељеника. Источну обалу су населили протестанати, углавном методисти, а јужни окрузи су припали енглеским католицима. Новији европски имигранти крајем 19. и почетком 20. века прво су населили Балтимор, који их привукао својим индустријских пословима. Многи од италијанских, пољских, чешких, и грчких потомака и даље живе на том подручју.

Многи народи из Источне Европе, као што су Хрвати, Руси и Украјинци, њихов број се значајно повећао између 1990. и 2010 године. После распада Совјетског Савеза, Југославије и Чехословачке, многи имигранти из источне Европе дошли у Сједињене Америчке Државе - 12% њих борави у Мериленду.[20][21][22]

Географија[уреди]

Такође погледајте: Spisak ostrva u Merilendu и Spisak reka u Merilendu

Мериленд има површину од 32,133.2 km² и по површини га можемо упоредити са Белгијом чија је површина 30.530 km².[23] То је 42. држава по величини у САД. Највиша тачка са надморском висином од 1.020 m је врх Хој Крест на планини Бекбоун, у близини границе са Западном Вирџинијом.

Геологија[уреди]

Земљотреси у Мериленду су чести и мали због близине државе од зоне земљотреса.[24][25] Земљотрес у Вирџинији 2011. године умерено се осетио широм Мериленда. Зграде у целој држави нису добро дизајниране за земљотресе и могу лако претрпети штету. Често се понавља тврдња да је Мериленд једина држава без природних језера, а та тврдња није тачна. Лорел Оксбоу језеро је старо више од сто година, простире се на површини од 55 хектара и налази се 2 кm северно од Мериленд ситија.[26][27][28] "Чувс језеро" је природно језеро површине седам хектара, удаљено 2 кm југоисточно од Апер Марлбора..[29] Постоје бројна вештачка језера, највеће је Дип Крик језеро.

Флора[уреди]

Рудбекија, најпознатији цвет у држави.[30]

Као што је типично за државе на источној обали, у Мериленду је биљни живот богат и здрав. Велика количина годишњих падавина омогућава род многих врста биљака. Многе врсте биљака које нису типичне за ово поднебље се узгаја у држави, већина се узгаја као украсне биљке. Неке од њих су Чемпрес, Јужна Манголија, као и дрво палме у топлијем, источном делу државе.[31] Цвет који се најчешће може видети у држави је Рудбекија, може се видети на сваком кораку и расте широм државе. На овим цветовима најчешће можемо видети балтиморшког летира који је најпознатији инсект у држави.[32] 435 врсти птица је регистровано у Мериленду.[33]

Фауна[уреди]

Држава гаји велики број белорепих јелена, посебно у шумовитом и планинском делу. Разни сисари се могу наћи у распону од планинског венца на западу до централног подручја државе. Најпознатије животиње су мрки медвед,[34] рис,[35] лисица, којоти,[36] ракуни, и остали.[34]

Дивљи коњи на путевима Мериленда.

Постоји популација ретких дивљих коња пронађених на Асатиг острвима[37] и верује се да су ти коњи побегли са бродолома.[37] Чесапик ретривер је раса паса који посебно воли спортове на води, лов и спашавања људи на подручју Чесапика.[38] 1878. године чизопик ретривер је прва ретривер раса призната од стране америчког Кенел клуба, а касније га је универзитет у Балтимору узео као своју маскоту.

Окружење[уреди]

Мериленд се удружио са суседним државама крајем 20. века да би се побољшало стање у Чесапик заливу. Водени живот и морски плодови су били угрожени развојем индустрије. [39][40] 2007. године магазин Форбс је оценио Мериленд као пету "најзеленију државу у САД". Мериленд заузима 40. место у укупној потрошњи енергије широм земље, а успео је да највише смањи токсични отпад по глави становника од свих.[41]

Транспорт[уреди]

Министарство саобраћаја Мериленда, са седиштем у граду Хановер,[42] надгледа превоз у држави кроз разне администрације на нивоу агенција. Независни транспортни орган, са седиштем у Балтимору, одржава и управља свим путевима у држави.

Мост код Чесапик залива повезује источну и западну страну

Путеви[уреди]

Аутопут И-95, пролази кроз државу у дужини од 180 km, улази у североисток државе, затим кроз Балтимор, па све до Вудро Вилсон моста. И-70 улази из Пенсилваније северно од града Ханкок и наставља источно 150 km од Балтимора, повезујући градове Хагерстаун и Фредерик. И-83 има 55 km у Мериленду и повезује Балтимор и централну Пенсилванију.

Мериланд такође има систем државних аутопутева који садрже путеве нумерисане од 2 до 999, међутим, већина путева са већим бројевима су релативно кратки.

Аеродром[уреди]

Такође погледајте: Листа аеродрома у Мериленду

Највећи аеродром у Мериленду је Балтимор-Вашингтон аеродром познатији као BWI. Остали аеродром за комерцијалне летове су Хегерстаун и Солсбери. Постоје и два аердодрома у предграђу Вашингтона, Међународни аеродром и аеродром Роналд Реган[43][44]

Железнички транспорт[уреди]

Амтрак возови, укључујући велике брзине Аселе експрес стају на свим већим станицама у Балтимору, а затим повезују овај град са Вашингтоном. Поред тога, постоји пруга од Роквила до Камберленда.

Спорт[уреди]

Домаћи терен Балтимор рејвенса.
Такође погледајте: Спорт у Мериленду

Мериленд има низ великих и мањих професионалних спортских франшиза. Два тима играју у Националној фудбалској лиги, то су Балтимор рејвенси и Вашингтон редскинси.

Мериленд има значајан историјски углед када су талентовани спортисти у питању, неки од њих су Мајкл Фелпс, Реј Луис, Џими Фокс, Френк Робинсон.[45]

Мериленд је такође домаћин једне од три трке коња годишњег Трипл Краун турнира, који се одржава сваког пролећа у Балтимору.

Каунтри клуб организује три голф турнира за Ју-Ес опен и ПГА првенство.

Референце[уреди]

  1. „Maryland's Name”. Catholic History of Maryland. Simon & Schuster. Приступљено 20. 07. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 "George Calvert and Cecilius Calvert, Barons Baltimore" William Hand Browne, Nabu Press (August 1, ). 2010. ISBN 1-176-62539-X.. ISBN 978-1-176-62539-6.
  3. 3,0 3,1 3,2 "Reconstructing the Brick Chapel of 1667" Page 1, See section entitled "The Birthplace of Religious Freedom" http://stmaryscity.org/wp-content/uploads/2013/07/Chapel-Reconstruction.pdf
  4. Cecilius Calvert, "Instructions to the Colonists by Lord Baltimore, (1633)" in Clayton Coleman Hall, ed., Narratives of Early Maryland, 1633–1684 (NY: Charles Scribner's Sons, 1910), 11–23.
  5. „State Median Household Income Patterns: 1990–2010”. U.S. Census Bureau. Приступљено 6. 08. 2012. 
  6. „Table 1. Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2015” (CSV). U.S. Census Bureau. 24. 12. 2015. Приступљено 24. 12. 2015. 
  7. „The South As It's [sic] Own Nation”. League of the South. 2004. Приступљено 23. 05. 2008. »On the other hand, areas beyond these thirteen States maintain their Southern culture to varying degrees. Much of Missouri remains basically Southern, as do parts of southern Maryland and Maryland's eastern shore.« 
  8. Beck, John; Randall, Aaron & Frandsen, Wendy (27. 06. 2007). „Southern Culture: An Introduction” (PDF). Durham, North Carolina: Carolina Academic Press. стр. 14—15. Приступљено 23. 05. 2008. »Kentucky, Missouri, West Virginia [...] and Maryland —slaveholding states and regions before the Civil War that did not secede from the Union – are also often included as part of the South. As border states, these states always were crossroads of values and customs, and today [...] parts of Maryland seem to have become part of the "Northeast."« 
  9. „Maryland Languages”. City-Data. Приступљено 14. 09. 2016. 
  10. 10,0 10,1 Population Division, Laura K. Yax. „Historical Census Statistics on Population Totals By Race, 1790 to 1990, and By Hispanic Origin, 1970 to 1990, For The United States, Regions, Divisions, and States”. [мртва веза]
  11. Population of Maryland: Census 2010 and 2000 Interactive Map, Demographics, Statistics, Quick Facts
  12. „Maryland QuickFacts from the US Census Bureau”. Приступљено 14. 01. 2015. 
  13. „Maryland – Race and Hispanic Origin: 1790 to 1990”. U.S. Census Bureau. Приступљено 18. 04. 2012. 
  14. „Maryland QuickFacts”. U.S. Census Bureau. 23. 12. 2011. Приступљено 14. 01. 2012. 
  15. Data Access and Dissemination Systems (DADS). „American FactFinder – Results”. Приступљено 14. 01. 2015. 
  16. 16,0 16,1 "Irish Immigrants in Baltimore: Introduction", Teaching American History in Maryland, Maryland State Archives, http://teaching.msa.maryland.gov/000001/000000/000131/html/t131.html
  17. "Swampoodle: The neighborhood behind the play", ABC Channel 7: TBD online magazine, Alia E. Dastagir May 23, 2011 (PAGE TWO) „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 6. 06. 2013. Приступљено 11. 06. 2014. 
  18. "Swampoodle: The neighborhood behind the play", ABC Channel 7: TBD online magazine, Alia E. Dastagir May 23, 2011 „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 6. 06. 2013. Приступљено 11. 06. 2014. 
  19. ""Washington, DC Genealogy Research, Resources, and Records: Irish Neighborhoods in Old Washington", Genweb.org, http://www.theusgenweb.org/dcgenweb/history/irish.shtml
  20. „European Immigrants in the United States”. migrationpolicy.org. Приступљено 14. 01. 2015. 
  21. „Cities with the Highest Percentage of Russians in Maryland”. Приступљено 14. 01. 2015. 
  22. Ethnic groups in Baltimore
  23. „Belgium”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. 15. 05. 2008. Приступљено 15. 05. 2008. »Area – comparative: about the size of Maryland« 
  24. „M2.0 – Maryland”. Приступљено November 25, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  25. „M3.4 – Maryland Potomac-Shenandoah Region”. Приступљено November 25, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  26. „Oxbow Nature Preserve; "Laurel Oxbow Lake is the largest naturally occurring body of freshwater in Maryland; other lakes (of significant size) are the result of damming creeks" by man.” (PDF). The Nature Conservancy. 2016. Приступљено 01. 10. 2016. 
  27. „Oxbow Natural Area”. Anne Arundel County Recreation and Parks Department. 2016. Приступљено 01. 10. 2016. 
  28. „Oxbow Observation Platform, may be the largest naturally occurring fresh water lake in Maryland”. Russett Community Association. 2009. Приступљено 01. 10. 2016. 
  29. „The National Map (search on Chews Lake)”. USGS. 2016. Приступљено 01. 10. 2016. 
  30. „MARYLAND AT A GLANCE: STATE SYMBOLS, Maryland State Flower – Black-Eyed Susan”. Maryland Manual Online. Maryland State Archives. Приступљено 20. 05. 2014. 
  31. The History of Maryland, From its first settlement, in 1633, to the restoration, in 1660, with a copious introduction, and notes and illustrations. Books.google.com. 1837. 
  32. Euphydryas phaeton (Drury, 1773), Butterflies and Moths of North America
  33. „Official list of the birds of Maryland” (PDF). Maryland/District of Columbia Records Committee. Приступљено 4. 05. 2009. 
  34. 34,0 34,1 „Maryland Animals”. Архивирано из оригинала на датум 30. 08. 2007. Приступљено 30. 08. 2007. 
  35. Therres, Glenn (Fall 2007). „Lions in our mountains? The mystery of cougars in Maryland” (PDF). Wildlife and Heritage. Maryland Department of Natural Resources. Приступљено 6. 07. 2009. »Historically bobcats were distributed statewide but during the post colonization period densities began to plummet. By the mid-1900s, populations had probably reached all-time lows, with remnant populations existing only in western Maryland. This prompted the Department of Natural Resources (DNR) to classify them as a state-listed "Species of Special Concern." During the past quarter century, occupied range and densities have increased markedly. Results from the annual Bowhunter Survey and the Hunter Mail survey have identified bobcat sightings in 14 of Maryland's 23 counties. Currently, bobcats have dual legal classification in Maryland. In addition to the Species of Special Concern designation, they are also defined as a Game Animal / Furbearer with a closed harvest season.«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. „Coyotes in Maryland”. Maryland Department of Natural Resources. Приступљено 16. 09. 2011. »Coyotes were historically a western species with core populations found west of the Mississippi River. Alterations and/or elimination of competing predators during the post-European colonization period facilitated rapid range expansion into eastern North America during the 20th Century. Established populations now occur in every state and province in North America. Coyotes are a relatively new addition to local ecosystems, and were first documented in Maryland during 1972. Initial substantiated sightings occurred in Cecil, Frederick and Washington counties. Since that time population densities and occupied range have expanded incrementally and coyotes now occur statewide.« 
  37. 37,0 37,1 „Assateague Island National Seashore wild Ponies”. Assateagueisland.com. Приступљено 24. 10. 2010. 
  38. „Chesapeake Bay Retriever History”. K9web.com. Приступљено 24. 10. 2010. 
  39. Goodman, Peter S. (1. 08. 1999). „An Unsavory Byproduct: Runoff and Pollution”. Washington Post. стр. A1. 
  40. Horton, Tom (1. 01. 1999). „Hog farms' waste poses a threat”. Baltimore Sun. 
  41. Wingfield, Brian; Marcus, Miriam (16. 10. 2007). „– America's Greenest States”. Forbes.com. Приступљено 24. 10. 2010. 
  42. „MDOT Departments.”. Приступљено 5. 06. 2016. [мртва веза] Maryland Department of Transportation. Retrieved on March 23, 2009.
  43. „College Park Aviation Museum Home”. Collegeparkaviationmuseum.com. 12. 09. 2013. Приступљено 28. 09. 2013. 
  44. „Frederick E. Humphreys: First Military Pilot”. New York State Division of Military and Naval Affairs: Military History. 9. 12. 2008. Приступљено November 23, 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  45. „Top 10 Maryland athletes in The Sun's 175-year history”. Baltimore Sun. 16. 05. 2012. Приступљено 16. 03. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Massachusetts
List of U.S. states by date of admission to the Union
Ratified Constitution on April 28, 1788 (7th)
Наследник:
South Carolina



Координате: 39°00′ СГШ; 76°42′ ЗГД / 39° СГШ; 76.7° ЗГД / 39; -76.7