Награда „Стеван Пешић”
| Награда „Стеван Пешић” | |
|---|---|
| Додељује се за | најбољу књигу поезије, приповедака, есеја, путописа, драму, роман |
| Додељује | Градска библиотека у Новом Саду и Савет Месне заједнице Ковиљ |
| Локација | Нови Сад, Ковиљ |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1995. |
Награда „Стеван Пешић” је књижевна награда коју додељују Градска библиотека у Новом Саду и Савет Месне заједнице Ковиљ. Награда се додељује од 1995. године, у знак сећања на Стевана Пешића, песника, приповедача, есејисту, путописца и драмског писца, у оквиру Меморијала „Стеван Пешић”.
Историјат
[уреди | уреди извор]Меморијал „Стеван Пешић” установљен је 1995. на предлог АКУД „Лаза Костић” из Ковиља, а Градска библиотека у Новом Саду придружила се 2001.[1]
Награда се додељује најбољем новообјављеном књижевном делу на српском језику у жанровима и духу које је заступао овај писац.
У конкуренцију за Награду улази и укупан опус писца са образложењем за целокупан допринос, с тим да је објавио и нови наслов од претходне доделе Награде.
Награда се додељује за објављена дела између два Меморијала и састоји се од повеље и новчаног износа.
Уручење Награде организује се (21.) децембра, по правилу, у Библиотечком огранку „Лаза Костић”, Градске библиотеке у Новом Саду.
Актуелни жири ради у саставу: Зоран Ђерић (председник), Зденка Валент Белић и Владимир Гвозден (чланови).
Добитници[2]
[уреди | уреди извор]Од 1995. до 2000.
[уреди | уреди извор]- 1995 — Бранко Маширевић, за књигу есеја Нови Монаси, Центар за геопоетику, Београд 1993; и
- Зоран Богнар, за збирку поезије Анонимна бесмртност, Рад, Београд 1994.
- 1996 — Владислав Бајац, за књигу приповедака Подметачи за снове: геопоетичке басне, Центар за геопоетику, Београд 1995.
- 1997 — Драган Јовановић Данилов, за збирку поезије Пантокр(е)атор, Просвета – Нолит, Београд 1997; и
- Радивој Станивук, за збирку поезије Ритмови мегалополиса, Просвета, Београд 1997.
- 1998 — Радивој Шајтинац, за роман Чеховија, Просвета, Београд 1996.
- 1999 — Марица Јосимчевић, за књигу приповедака Пут коже, Српска књижевна задруга, Београд 1998.
- 2000 — Јовица Аћин, за књигу приповедака Неземаљске појаве, Народна књига – Алфа, Београд 1999.
Од 2001. до 2010.
[уреди | уреди извор]- 2001 — Јован Зивлак, за досадашњи рад.
- 2002 — Милорад Беланчић, за досадашњи рад.
- 2003 — Владимир Копицл, за збирку поезије Клисурине, Народна књига – Алфа, Београд 2002.
- 2004 — Зоран Мандић, за књигу есеје Мали наслови: бестидне беседе, Интелекта, Ваљево 2003.
- 2005 — Игор Маројевић, за роман Жега, Стубови културе, Београд 2004.
- 2006 — Раша Попов, за песничко стваралаштво.
- 2007 — Данило Николић, за целокупно књижевно дело.
- 2008 — Перо Зубац, за целокупно књижевно дело и за роман Краљевић и песник, Bookland, Београд 2007.[3]
- 2009 — Ђорђе Писарев, за роман А ако умре пре него што се пробуди, Агора, Зрењанин 2009.[4]
- 2010 — Фрања Петриновић, за збирку прича Траума: стечајне легенде, Адреса, Нови Сад 2009.[5]
Од 2011. до 2020.
[уреди | уреди извор]- 2011 — Милета Продановић, за роман Ultramarin: encore, Стубови културе, Београд 2010.
- 2012 — Милош Латиновић, за књигу поезије Звезде и острва, Геопоетика издаваштво, Београд 2012.[6]
- 2013 — Драган Проле, за теоријску књигу Унутрашње иностранство, ИК Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2013.
- 2014 — Душко Новаковић, за књигу поезије Овуда је прошао Башо, Трећи Трг, Београд 2014.
- 2015 — Марија Шимоковић, за књигу поезије Дневник раздаљине, Медијска књижара Круг, Београд 2014.
- 2016 — Мирослав Цера Михајловић, за књигу поезије Поглед са коца, Каирос, Сремски Карловци 2016.[7]
- 2017 — Никола Вујчић, за књигу поезије Скривености, Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2017.[8],
- 2018 — Александар Гаталица, за роман Последњи аргонаут, Службени гласник, Београд, 2018.[9]
- 2019 — Селимир Радуловић, за књигу поезије Дванаест, Завод за уџбенике, Београд 2018.[10]
- 2020 — Иван Негришорац, за књигу поезије Огледала Ока Недремана, Лагуна, Београд 2019.[11]
Од 2021. до 2030.
[уреди | уреди извор]- 2021 — Сава Дамјанов, за књигу Историја као апокриф, Агора, Зрењанин – Нови Сад 2021.[12]
- 2022 — Јулиа Капорњаи, за књигу песама Панацеја, Књижевна општина Вршац, Вршац 2021.[13]
- 2023 — Ненад Шапоња, за књигу песама Психологија гравитације, Прометеј, Нови Сад 2023.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радовић, Александар (новембар 2009). „Лична библиотека Стева Пешића” (PDF). Панчевачко читалиште. 15.
- ^ „Добитници књижевне награде „Стеван Пешић””. Градска библиотека у Новом Саду. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Награда "Стеван Пешић" уручена Пери Зупцу”. РТВ. 30. децембар 2008. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Ђорђе Писарев добитник награде "Стеван Пешић"”. РТВ. 2. децембар 2009. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Franji Petrinoviću nagrada „Stevan Pešić“”. Конкурси региона. 21. 11. 2010. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Milošu Latinoviću nagrada Gradske biblioteke”. 021. 20. 12. 2012. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Miroslavu Ceri Mihailoviću nagrada "Stevan Pešić"”. TV INFO PULS VRANJE. 15. 12. 2016. Приступљено 8. 3. 2022.[мртва веза]
- ^ „Nikola Vujičić dobitnik nagrade Stevan Pešić”. Новосадски репортер. 21. децембар 2017. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Aleksandru Gatalici nagrada "Stevan Pešić"”. B92.net (на језику: српски). 24. 12. 2018. Приступљено 1. 12. 2023.
- ^ „Novosadski pesnik Selimir Radulović dobitnik nagrade "Stevan Pešić" za 2019.”. 021. 19. 12. 2019. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac) dobitnik pesničke nagrade „Stevan Pešić“”. Филозофски факултет у Новом Саду. 20. 12. 2020. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Једногласно: Награда "Стеван Пешић" Сави Дамјанову”. Дневник. 16. 12. 2021. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „ЈУЛИА КАПОРЊАИ ДОБИТНИЦА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „СТЕВАН ПЕШИЋ“”. Градске инфо. 12. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022.
- ^ „НАГРАДА "СТЕВАН ПЕШИЋ" НЕНАДУ ШАПОЊИ: "Психологија гравитације" најбоља”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 20. 12. 2023.