Душко Новаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Душко Новаковић
Duško Novaković.jpg
Душко Новаковић
Датум рођења (1948-10-25)25. октобар 1948.(69 год.)
Место рођења Титоград
 ФНРЈ

Душко Новаковић је савремени српски песник. Рођен је 1948. године у Титограду, Југославија.

Биографија[уреди]

Отац му је био пилот-радиотелеграфиста у Енглеском краљевском ваздухопловству (РАФ) за време Другог светског рата. Преци по очевој линији доселили су се у Македонију, у Струмицу, из Егејског подручја, боравећи извесно време на оству Тасос, потом у Солуну. Његова мајка потиче из угледне подгоричке породице Брацовић- Златичанин. Изузетног гласа, Ксенија Цицварић, била је и остала позната као врхунски интерпретатор црногорског, србијанског и муслиманског мелоса, шиканирана и прогањана у периоду кад је песников отац, након Резолуције Информбироа робијао као политички затвореник у стаљинистичком логору у Жилави, у Румунији. Песник је у својој шестој години први пут видео оца што је, касније, оставила трага у његовој поезији – својеврсном аналогијом властите судбине са митом о Одисеју и Телемаху.[1]

Дуго је радио у Југословенском аеротранспорту на разним компанијским пословима и паралелно уређивао поезију у листовима и часописима: Књижевна реч, Књижевност, Књижевне новине, Овдје.[1]

Превођен је на многе светске језике, заступљен у бројним домаћим и страним антологијама, а недавно и у антологији „Коњ осам ногу има“ коју је приредио и превео знаменити амерички песник српског порекла Чарлс Симић.

Душко Новаковић је један од иницијатора за оснивање Српског књижевног друштва, чији је члан као и Српског ПЕН центра. Председник је Одбора за културу у Социјалдемократској партији Србије.[2]

Образовање[уреди]

Новаковић се школовао у бившим југословенским републикама, сада самосталним државама, Македонији, Црној Гори и Србији, где је студирао југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Приватни живот[уреди]

Има два сина, Павла и Давида, живи и ради у Београду као самостални књижевник.[3]

Дела[уреди]

Објавио је око петнаест збирки поезије од којих су најпознатије „Зналац огледала“, „Подеротине на врећи“, „Сати и животиње/Часови и животни“ - двојезично, на српско-хрватском и македонском, „Дијалог о немару“, „Ходником“, „Надзорник кварта“, „ Стационарије – песме рата и месечарења“, „Достављено музама“, „Сметењаков цртеж“, „Тупан и његов педагог“, „Клупе ненаграђених“, „ Кад ћемо светла погасити“, такође и четири избора из поезије: „Изабрао сам Месец“, „Биоскоп Лимијер/Cinema Lumiere“ – двојезично, на српском и француском, и обиман избор из књига објављених после 2000. године – „Сећање на прве људе“ и „Забава за утучене“, у издању Фондације Десанка Максимовић и издавачког центра Народне библиотеке Србије.

Бави се превођењем поезије и прозе са македонског. Објавио је „Антологију савремене македонске поезије“[4] и превео неколико самосталних књига савремених македонских песника.[3]

Награде и признања[уреди]

Добитник је многих награда и признања међу којима су: Милан Ракић, Млада Струга, Змајева награда[5], Бранко Миљковић, Дисова[6], Даница Марковић, Ђура Јакшић, награда Васко Попа, Ристо Ратковић, Исток - запад, Десанка Максимовић[7], за песнички опус, те награда и признање града Београда[8] за доринос српској књижевности, као и награду Барски љетопис.

О песничком делу овог аутора објављена је књига критичких текстова „Поезија Душка Новаковића“[9] и публикација „Душко Новаковић – Дисово пролеће“[10], као и неколико тематских блокова у књижевним часописима. Био је учесник и гост познатих светских фестивала поезије, а одржао је предавање о савременој поезији у некадашњој Југославији на универзитету Тагора у Индији, 1984. године и о поезији Васка Попе на Одсеку за славистичке студије на Бечком универзитету, 2008. године.[3]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]