Натријум-пероксид
Називи | |
---|---|
Други називи
Натријум-диоксид
Динатријум-пероксид | |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.013.828 |
EC број | 215-209-4 |
MeSH | Sodium+peroxide |
UN број | 1504 |
Својства | |
Na2O2 | |
Моларна маса | 77,98 g/mol |
Агрегатно стање | жути, до бели прах |
Густина | 2,8 g/cm3 |
Тачка топљења | 675 °C |
Тачка кључања | распада се |
бурно реагује | |
Структура | |
Кристална решетка/структура | хексагонална |
Термохемија | |
Стандардна моларна
ентропија (S |
95 J K−1 mol−1 |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
−513 kJ/mol |
Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Оксидант (O) Корозиван (C) |
R-ознаке | R8, R35 |
S-ознаке | (S1/2), S8, S27, S39, S45 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | Не гори |
Сродна једињења | |
Други катјони
|
Литијум-пероксид Калијум-пероксид Рубидијум-пероксид Цезијум-пероксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Натријум-пероксид је оксид натријума хемијске формуле Na2O2, где је оксидациони број натријума +1, а кисеоника -1, што је случај и код других пероксида.[1]
Добијање
[уреди | уреди извор]Настаје директним сједињавањем натријума и кисеоника на температури од 130 - 200 °C[2]. Индустријски је могуће добијање тако што се преко натријума, који се налази у алуминијумским судовима заштићеним оловним цевима, проводи ваздух без угљен-диоксида на температури од 300 °C. Тако се може добити натријум-пероксид врло високе чистоће (и до 95%).[1]
Својства
[уреди | уреди извор]Веома је отпоран према топлоти и на ваздуху који не садржи влагу. Међутим, са водом реагује:
На нижој температури наградиће се водоник-пероксид, који поново може да да натријум-пероксид када реагује са концентрованим натријум-хидроксидом:
Исти учинак се добија и деловањем киселине на натријум-пероксид, такође на ниској температури.[1]
Примена
[уреди | уреди извор]Због тога што је јако оксидационо средство, употребљава се у аналитичкој хемији. Реагује и са угљен-моноксидом и са угљен-диоксидом:
Зато се употребљава и за обнављање ваздуха, на пример у подморницама. Служи и за бељење тканина, за израду боја, али и других једињења која имају примену у разним областима, као што су бензоил-пероксид, калцијум-пероксид и натријум-перборат.[1]