Натријум-пероксид

Натријум-пероксид
Називи
	Други називи Натријум-диоксид; Динатријум-пероксид
Идентификација
CAS број	1313-60-6 ;
ECHA InfoCard	100.013.828
EC број	215-209-4
MeSH	Sodium+peroxide
UN број	1504
Својства
Хемијска формула	Na2O2
Моларна маса	77,98 g/mol
Агрегатно стање	жути, до бели прах
Густина	2,8 g/cm3
Тачка топљења	675 °C
Тачка кључања	распада се
Растворљивост у води	бурно реагује
Структура
Кристална решетка/структура	хексагонална
Термохемија
Стандардна моларна ; ентропија (So298)	95 J K−1 mol−1
Стандардна енталпија; стварања (ΔfHo298)	−513 kJ/mol
Опасности
ЕУ класификација (DSD)	Оксидант (O); Корозиван (C)
R-ознаке	R8, R35
S-ознаке	(S1/2), S8, S27, S39, S45
NFPA 704	0 3 1 OX
Тачка паљења	Не гори
Сродна једињења
Други катјони	Литијум-пероксид; Калијум-пероксид; Рубидијум-пероксид; Цезијум-пероксид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Натријум-пероксид је оксид натријума хемијске формуле Na₂O₂, где је оксидациони број натријума +1, а кисеоника -1, што је случај и код других пероксида.^[1]

Добијање

Настаје директним сједињавањем натријума и кисеоника на температури од 130 - 200 °C^[2]. Индустријски је могуће добијање тако што се преко натријума, који се налази у алуминијумским судовима заштићеним оловним цевима, проводи ваздух без угљен-диоксида на температури од 300 °C. Тако се може добити натријум-пероксид врло високе чистоће (и до 95%).^[1]

Својства

Веома је отпоран према топлоти и на ваздуху који не садржи влагу. Међутим, са водом реагује:

\mathrm {2Na_{2}O_{2}+2H_{2}O\longrightarrow \;4NaOH+O_{2}}

На нижој температури наградиће се водоник-пероксид, који поново може да да натријум-пероксид када реагује са концентрованим натријум-хидроксидом:

\mathrm {2Na_{2}O_{2}+2H_{2}O\longrightarrow \;2NaOH+H_{2}O_{2}}

Исти учинак се добија и деловањем киселине на натријум-пероксид, такође на ниској температури.^[1]

Примена

Због тога што је јако оксидационо средство, употребљава се у аналитичкој хемији. Реагује и са угљен-моноксидом и са угљен-диоксидом:

\mathrm {Na_{2}O_{2}+CO\longrightarrow \;Na_{2}CO_{3}}

\mathrm {2Na_{2}O_{2}+2CO_{2}\longrightarrow \;2Na_{2}CO_{3}+O_{2}}

Зато се употребљава и за обнављање ваздуха, на пример у подморницама. Служи и за бељење тканина, за израду боја, али и других једињења која имају примену у разним областима, као што су бензоил-пероксид, калцијум-пероксид и натријум-перборат.^[1]

Извори

^ ^а ^б ^в ^г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
^ Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.

Спољашње везе

[мелор-1] а ^б ^в ^г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

[2] Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.

[1]

[2]