Османски калифат

Османски калифат (1517—1924), под Османском династијом, био је посљедњи исламски калифат из касне средњовјековне и ране нововјековне ере. Током раста османске моћи, османски владари су претендовали на калифатски ауторитет откако је Мурат I освојио Једрене 1362. године.^[1] Касније је Селим I, освајањем и уједињењем муслиманских земаља, постао заштитник Светих градова Меке и Медине, што је додатно ојачало османско претендовање на калифат у исламско свијету.

Смрт Османског калифата догодила се због споре ерозије моћи у односу на западну Европу и због краја османске државе као посљедице подјеле Османско царства под мандатом Друштва народа. Абдулмеџид II, посљедњи османски калиф, држао је положај калифа неколико година након подјеле, али са секуларним реформама Мустафе Кемала и каснијим прогоном Османоглу породице из Турске Републике 1924. године, положај калифа је укинут.

Види још[уреди | уреди извор]

^ Holt, P. M.; Lambton, Ann K. S.; Lewis, Bernard (2005). The Cambridge History of Islam: Volume 1 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 320. ISBN 9780521291354. Приступљено 26. 9. 2018.

п р у Османски султани / калифи
Династија Породично стабло детаљно поједностављено
13. век	Осман I Орхан
14. век	Мурат I Бајазит I Грађански рат Мехмед I
15. век	Мурат II Мехмед II Бајазит II Селим I¹ Сулејман I
16. век	Селим II Мурат III Мехмед III Ахмед I Мустафа I
17. век	Осман II Мустафа I Мурат IV Ибрахим Мехмед IV Сулејман II Ахмед II Мустафа II Ахмед III Махмуд I Осман III
18. век	Мустафа III Абдул Хамид I Селим III Мустафа IV Махмуд II
19. век	Абдулмеџид I Абдул Азиз Мурат V Абдул Хамид II Мехмед V Мехмед VI Абдулмеџид II (само калиф)
¹ Први османски калиф Категорија Повезани шаблони: Претеденти Валиде султаније