Осман II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Осман II
Genç Osman.JPG
Осман II
Датум рођења (1604-11-03)3. новембар 1604.
Место рођења Истанбул
Османско царство
Датум смрти 20. мај 1622.(1622-05-20) (17 год.)
Место смрти Истамбул
Османско царство
Династија Османлије
Отац Ахмед I
Мајка Султанија Махфируз Хатиџе
16. Султан Османског царства
Период 16181622
Претходник Мустафа I
Наследник Мустафа I
Tughra of Osman II.JPG
Осман II током похода на Пољску.

Осман II (звани Генч - Млади, 3. новембар 160420. мај 1622), турски султан 1618—1622

Детињство и младост[уреди]

Осман се родио као син султана Ахмеда I и султаније Махфируз. Рођен је 1604. године у Топкапи палати. Махфируз је погинула приликом једне од побуна у харему. Осман је тада био беба. Султан Ахмед је инсистирао на томе да његов син учи и стекне добро образовање, те је Осман постао веома умешан песник и полиглота. Говорио је арапски, персијски, латински, италијански, грчки и османски знаковни језик.

На престо је дошао са 14 година, након државног удара и свргавања његовог стрица Мустафе I.

Владавина[уреди]

Иако је био јако млад, Осман се добро снашао у улози владара. Након што је добио сина, принца Омера, 1621. године Осман II је наредио погубљење свог млађег брата Мехмеда, што је изазвало незадовољство у редовима војске, а нарочито јаничара. Недуго после тога принц Омер је преминуо за време церемоније поводом његовог рођења.

Одмах по доласку на престо извршио је реформе Дивана (претече османског парламента). Током своје владавине морао је да се суочи са катастрофама попут великих пожара 1621. и са побуном јаничара 1622. године, након које је свргнут са престола, а након свргавања и погубљен.

Након тога је осигурао мир на границама са Персијом. Лично је водио инвазије на Пољску у току молдавских ратова магната. Био је присиљен да склопи мир са Пољацима услед пораза код Хотина 1621. године. Осман II се 1621. вратио у Истанбул постиђен, кривећи за пораз кукавичлук јаничара и неспособност својих везира.

Такође, султан Осман II је нападао обале Италије у жељи да освоји Рим, али његови напади нису дали значајније резултате, услед проблема унутар саме империје.

Био је први султан који се успротивио јаничарском систему, сматрајући да они само наносе штету држави, услед њихове корумпираности са којом се држава суочавала. Затварао је њихове кафане и места на којима су се окупљали. Почео је да прави планове за стварање нове армије, која би се састојала од оданих Турака, Турака из Анадолије, Месопотамије и Египта. По чим су чули за ту намеру младог султана јаничари су одмах подигли буну и затворили младог падишаха. Окидач за побуну била је султанова најава одласка на ходочашће у свете градове Меку и Медину.

Осман II затворен је у Једикуле тврђави (кула правде). Његову смрт наредио је трећи везир (куббе-везир) Кара Давут-паша, који је желео да на престо поново дође Мустафа I. Mлади султан Осман био је окован ланцима и обучен у сиротињску одећу у току своје трагичне смрти.

Према појединим изворима, млади султан је пружио џелатима жесток отпор, али су му они уврнули тестисе, и потом су успели да га задаве. Његова смрт изазвала је огромно огорчење и незадовољство у редовима јаничарима који су били његове присталице. Услед тога је Кара Давут-паша, који је у међувремену постао велики везир, био брутално убијен од стране јаничара.

Литература[уреди]


Претходник:
Мустафа I
Списак султана Османског царства
Наследник:
Мустафа I