Сиријски мрки медвед

С Википедије, слободне енциклопедије

Сиријски мрки медвед
Сиријски мрки медвед
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Подврста:
U. a. syriacus
Триномијално име
Ursus arctos syriacus
Област на којој живе Сиријски мрки медведи
Синоними
  • caucasicus Smirnov, 1919
  • dinniki Smirnov, 1919
  • lasistanicus Satunin, 1913
  • meridionalis Middendorff, 1851
  • persicus Lönnberg, 1925
  • schmitzi Matschie, 1917
  • smirnovi Lönnberg, 1925

Сиријска мрки медвед (лат. Ursus arctos syriacus) је релативно мала подврста мрког медведа пореклом са Блиског истока.[1] Дуго се веровало да популације мрког медведа са Кавказа припадају овој подврсти, али је анализом ДНК утврђено да је та претпоставка погрешна и да оне у ствари припадају номиналној подврсти.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

У бившем Совјетском Савезу, популација за коју се веровало да је део подврсте сиријског мрког медведа настањује подручје Кавказа, нарочито у Јерменији, Азербејџану и Грузији, док је друга популација сиријског мрког медведа настањена у Туркменистану.[2] Међутим, генетска студија показује да су сви мрки медведи који живе на Кавкаским планинама у сродству са евроазијским мрким медведом (лат. Ursus arctos arctos).[3]

Сем бившег СССР-а, сиријски мрки медвед се јавља у Ирану, Ираку и Турској.[4] Ова подврста је изумрла у Израелу, Либану и недавно у Сирији. Попут многих великих сисара, популација сиријског мрког медведа се смањује услед губитка станишта и криволова. Они су популарна мета ловцима на крупну дивљач на Блиском истоку и у Азији.[5] Поред тога, жуч медведа је вредна роба због његове употребе у традиционалној кинеској медицини као лек за реуматизам, слаб вид и камење у жучи.[6]

Карактеристика[уреди | уреди извор]

Сиријски мрки медвед

То је једна од мањих подврста мрког медведа, иако је мрки медведи као врста међу највећим врстама медведа. Одрасли мужјаци имају лобање површине око 30-40 cm. Боја крзна је обично веома светло браон и у боји сламе. Длака дуж леђа је дужа, сиво-браон боје и често је другачијих нијанси од остатка тела, код неких јединки као тамна линија која иде дуж леђа.

Популације са средњег и Западног Кавказа, чији се распони преклапају са евроазијским мрким медведима, су тамније боје, и већих димензија, водећи неке природњаке да предложе да су они у ствари хибридна популација евроазијског и сиријског мрког медведа. Сматрало се да су ови медведи настали током кватернарне ере када су сиријски медведи мигрирали северно и укрштали се са већим северним медведима. Међутим, према резултатима генетских студија, све популације мрког медведа са Кавказа припадају евроазијском мрком медведу (Ursus arctos arctos).[7] Ове популације имају лобање измерене 37-40 cm у дужину, а њихова боја крзна је црвенкасто браон без мешавине црне боје и браон тонова.

Станиште[уреди | уреди извор]

Генерално је пронађен у планинским областима широм настањеног подручја. Чини се да сиријски мрки медведи живе у јазбини и зимују у пећинама и шупљинама дрвећа на бреговима, који се налазе на већим надморским висинама од бора и другог дрвећа. Изван хибернације ови медведи имају тенденцију да се хране на травњацима, ливадама, шумама и познато је да улазе у планинска села како би се хранили житарицама и орасима.[8]

Војтек[уреди | уреди извор]

Споменик Војтеку у парку Јордан, Краков.

У априлу 1942. године, неколико пољских војних јединица је из Персије кренуло на напорно путовање преко планина ка Египту и Палестини како би се регруписале под надлежношћу британске војске. Војници су тада наишли на дечака иранског порекла који је нашао младунче сиријског мрког медведа. Како је дечак био гладан, одлучио је да за мало хране војницима прода медведа. Медвед је добио име Војтек, што значи „онај који ужива у рату“ и убрзо је постао маскота ове војне јединице. Војници су бринули о Војтеку: хранили су га и опходили се према њему као према још једном војнику, давали су му алкохол и цигарете, што је утицало на његов раст.

Поред својих „људских активности“, Војтек је уживао и у игри са другим животињама, а његов најбољи пријатељ био је далматинац. Једном приликом, медвед је уплашио лопова који је покушао да украде муницију.

Војтек са артиљеријском гранатом, грб 22. артиљеријских залиха.

Када се пољска војска из Египта упутила у Непал 1944. године, медведу је било забрањено да се укрца на брод, тако да су војници дошли на идеју да му доделе чин, платну књижицу и серијски број. Такође су га научили и да салутира. Тако је Војтек постао легитимни члан пољске војске. Када би се конвој кретао, Војтек би седео на месту сувозача у једном од џипова, а како је вирио из џипа, људи на улицама увек би застајали и гледали га у чуду. Током битке за Монте Касино Војтек је заправо био од користи у борби, носио је кутије муниције тешке и до 45 килограма. Његово учешће у борби толико је инспирисало војнике, да су његови саборци променили свој званични амблем, од тада је на њему био Војтек који држи муницију.

Када су 1947. године војници били распуштени из службе, морали су да се поздраве са својим крзненим пријатељем који је свој дом пронашао у зоолошком врту у Единбургу, где је и угинуо у својој 22. години. Кад год би неко од посетилаца проговорио пољски, он би се орасположио, а често су му у посету долазили и саборци, од којих су неки прескакали ограду и одлазили да се рву с њим.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Masseti, M. (2009). Carnivores of Syria In: E. Neubert, Z. Amr, S. Taiti, B. Gümüs (eds.) Animal Biodiversity in the Middle East. Proceedings of the First Middle Eastern Biodiversity Congress, Aqaba, Jordan, 20–23 October 2008. ZooKeys 31: 229–252.
  2. ^ Schliebe et al (2008).Ursus maritimus 2006 IUCN црвена листа угрожених врста црвена листа угрожених листа IUCN 2006. База података обухвата дугачак списак оправдање зашто је ова врста наведена као угрожена Приступљено: 17.12.2015
  3. ^ Murtskhvaladze, Marine; Gavashelishvili, Alexander; Tarkhnishvili, David (2010). „Geographic and genetic boundaries of brown bear (Ursus arctos) population in the Caucasus”. Molecular Ecology. 19 (9): 1829—1841. PMID 20345670. S2CID 21347253. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04610.x. . Приступљено: 17.12.2015.
  4. ^ The Mammals of Iraq. (PDF) Приступљено: 17.12.2015.
  5. ^ Первый американский русскоязычный интернет-магазин товаров для охотников. Russianbearhunt.com. Приступљено: 17.12.2015.
  6. ^ Arktofile.net. Жуч и жучна кеса Приступљено: 17.12.2015.
  7. ^ Murtskhvaladze, M.; Gavashelishvili, A.; Tarkhnishvili, D. (2010). „Geographic and genetic boundaries of brown bear (Ursus arctos) population in the Caucasus”. Molecular Ecology. 19 (9): 1829—1841. PMID 20345670. S2CID 21347253. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04610.x. 
  8. ^ Lydekker, R. 1996. The Great and Small Game of India, Burma, and Tibet. Asian Educational Services. Приступљено: 17.12.2015.
  9. ^ http://www.nationalgeographic.rs Прича о медведу који је био активан члан војске током Другог светског рата. Приступљено: 17.12.2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]