Цирус 17 (ваздухопловна једрилица)

Цирус
ваздухопловна једрилица Цирус
Општи подаци
Намена	такмичарска једрилица отворене класе
Посада	1
Порекло	Немачка; СФР Југославија
Произвођач	Schempp-Hirth; ФАЈ Јастреб Вршац
Пробни лет	1967.
Уведен у употребу	1968.
Статус	активан
Број примерака	183
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Цирус чији је оригиналан назив (нем. Schempp-Hirth Cirrus) је једноседа ваздухопловна једрилица отворене класе намењена спортским такмичењима. Код нас му је одомаћен назив Цирус 17.

Пројектовање и развој

Једрилица Цирус у лету

Једрилица Цирус припрема за лет

Цирус је полетео

Конструкција немачког инжењера Клауса Холихауса (Klaus Holighaus) је од стаклопластике (фиберглас) са монокок трупом и крилима и репом са сендвичом од пене и стаклопластике. Ово је била прва једрилица коју је фирма Schempp-Hirth направила од стаклопластике (фибергласа). Прототип је имао V реп, али су серијске једрилице имале конвенционални реп са нешто подигнутим хоризонталним стабилизатором (због слетања у високу траву). Аеродинамичке кочнице су се налазиле и на горњим и доњим површинама крила ради контроле угла планирања. Једрилица нема закрилаца а стајни трап је увлачећи.

Технички опис

Једрилица Цирус 17 је у потпуности направљена од стаклопластике (фибергласа). Крило је трапезоидног облика, аеропрофила Wortmann FX-66-196/161 виткости 25 и има две рамењаче. Крила су направљена по сендвич принципу, оплата од стаклених влакана а испуна ПВЦ пена. Ремењаче крила су такође направљена од стаклопластике као и оплата крила и чине јединствену целину. Крилца су везана за другу ремењачу помоћу шарки. Крила су опремљена аеродинамичким кочницама SCHEMPP-HIRTH.

У централном делу трупа се налази део металне решеткасте конструкције која служи за везивање трупа и крила. Поред тога за ову металну конструкцију су причвршћене полуге управљачког механизма једрилице и конструкција стајног трапа. Стајни трап се састоји од увлачећег точка са добош кочницом и дрљачом која се налази на репу.

Положај пилота у кабини је полулежећи. Кабина је опремљена стандардним инструментима за контролу лета: брзиномер, висиномер, вариометар и магнетни компас. Поклопац кабине је једноделан од плекси стакла и отвара се на страну. Оков му омогућава лако одбацивање у случају опасности.

Репне површине имају конвенционалан облик са нешто уздигнутим хоризонталним стабилизатором, и израђене су као и крило.

Варијанте једрилица

• Cirus - Прототип са V репом.
• Cirus 17 - Серијске једрилице са конвенционалним репом.
• Cirus VTC - Једрилица која се производила у Југославији ВТЦ Вршац (сада ФАЈ Јастреб Вршац)

Карактеристике

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Цирус а према изворима

Финеса	1 : 44 при брзини 85 km/h
Перформансе	максимална брзина 220 km/h минимална брзина 62 km/h макс. брзина аеро вуче  km/h макс. брзина витла  km/h минимално пропадање 0,50 m/s при брзини 74 km/h
Димензије	размах крила 17,74m дужина 7,20m висина 1,56m површина крила 12,60m2 виткост 25 аеропрофил крила Wortmann FX-66-196/161 макс. оптеречење крила; 36,51kg/m2
Маса	сопствена 260 kg полетна 460 kg водени баланс; 98 kg

Оперативно коришћење

Производња Цируса у Немачкој фирми Шемп Хирту (Shemp Hirth) је трајала до 1971. године када је настављена у Југославији лиценцна производња у Фабрици авиона и једрилица Јастреб, Вршац. Ова једрилица је за нас значајна и са технолошког аспекта, захваљујући њој је извршен трансфер технологије производње летилица од стаклопластике у ФАЈ Јастреб у Вршцу. Укупно је произведено 183 једрилица овог типа у Вршцу 63.

Цирус је освојио првенство Немачке у ваздухопловном једриличарству отворене класе једрилица 1967. године. Већ наредне године Цирус је дебитовао на Светском првенству у Лешну, Пољска 1968. године и заузео је прво место у отвореној класи једрилица. То је био стварно спектакуларни почетак коришћења ове једрилице. Њега је наследила једрилица Нимбус 2 истог поуизвођача. Након завршене "спортске" каријере једрилица Цирус се користи за тренажу пилота једриличара.

Сачувани примерци

Велики број ових једрилица је данас (2019.) у летном стању и користе се.

Земље које су користиле ову једрилицу

• Аустрија
• Немачка
• Југославија
• Холандија
• Чешка
• Словачка
• Словенија
• Босна и Херцеговина

• Мађарска
• Србија
• Аустралија
• Русија
• Велика Британија
• Швајцарска
• Шведска
• USA

Види још

• Цирус Стандард
• Рода (ваздухопловна једрилица)
• ВТЦ Тренер
• Ждрал
• Икарус Кошава
• Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
• Музеј ваздухопловства — Београд

Литература

• Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
• Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Спољашње везе

• Cirrus
• Schempp-Hirth Cirrus fotos
• Извештај ВСС Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2021)
• Типови једрилица и моторних једрилица