Јужни Карпати

Координате: 45° 18′ С; 24° 09′ И / 45.30° С; 24.15° И / 45.30; 24.15
С Википедије, слободне енциклопедије
Јужни Карпати
рум. Carpații Meridionali
Планински врх Негоју 2.535 m (8.317 ft)
Географске карактеристике
Највиша тачкаМолдовеану
Ндм. висина2544 m
Координате45° 18′ С; 24° 09′ И / 45.30° С; 24.15° И / 45.30; 24.15
45° 18′ С; 24° 09′ И / 45.30° С; 24.15° И / 45.30; 24.15
Географија
Положај Јужних Карпата у Румунији
ДржавеРумунија
МасивКарпати
Геологија
ОрогенезаАлпска орогенеза
Старост стенавећином Тријас

Јужни Карпати (такође познати и као Трансилванијски Алпи[1][2] (рум. Carpații Meridionali, мађ. Déli-Kárpátok) су група планинских венаца који се налазе у јужној Румунији.[3] Покривају део карпатских планина који се налази између реке Прахова на истоку и река Тамиш и Чрна на западу. На југу их омеђује Балкански планински венац у источној Србији.

Врхови[уреди | уреди извор]

Врх Молдовеану (2544 m)[4]
Језеро Видрару на планини Фагараш

Јужни Карпати су друга највиша група планина у Карпатском планинском ланцу (после Татре), достижући висину од преко 2.500 метара. Иако су знатно мањи од Алпа, они су класификовани као они који имају алпски пејзаж. Њихов високопланински карактер, у комбинацији са великом приступачношћу, чини их популарним међу туристима и научницима.

Највиши врхови су:

  • Врх Молдовеану, 2.544 m – Планина Фагараш
  • Негоју, 2.535 m – Планина Фагараш
  • Велика Паранга, 2.519 m – Планина Паранг
  • Врх Ому 2.514 m – Планина Буцеги
  • Пелеага, 2.509 m – Планина ретезат

Упркос висинама, неки од најприступачнијих пролаза у Карпатима у Румунији су дуж река, које прелазе планински ланац (река Олт) или формирају широке долине (дуж долине реке Прахова или дуж долине реке Жиу).

Геологија[уреди | уреди извор]

Јужни Карпати представљају замршену гомилу тектонских навлака, набачених са запада на исток током аустријске (средња креда) и ларамијске пароксизмалне фазе, што одговара различитим фрагментима плоча. Затиљци су (од запада ка истоку): Супрагетичка, Гетичка, Северинска и Подунавска јединица. Гетичко напе је идентификовао Мургоци (1905),[5] док је опште разумевање алпске структуре Јужних Карпата касније прецизирао Кодарчеа (1940),[6] Кодарчеа ет ал. (1961),[7] Настасеану ет ал. (1981),[8] Сандулеску (1984),[9] Сандулеску и Димитреску (2004),[10] и Мутихак (1990).[11] Први који су применили глобалне тектонске концепте за јужне Карпате били су Радулеску и Сандулеску (1973).[12]

Супрагетске, гетске и подунавске јединице представљају целине са метаморфним подрумом и седиментним покривачем, док Северинско напе обухвата само седиментни низ. Седименти Гетичког Напа и Подунавских јединица обухватају палеозојску секвенцу (горњи карбон, доњи перм) и мезозојску секвенцу (најнижа јура – средња креда). Супрагетски Напе обухвата углавном метаморфизоване стене (гнајс, микашисти), док Северин Напе обухвата само седименте горње јуре – доње креде.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Comănescu, Laura, & Alexandru Nedelea. 2016. Geomorphosites Assessments of the Glacial and Periglacial Landforms from Southern Carpathoans. In: Maria Radoane & Alfred Vespremeanu-Stroe (eds.), Landform Dynamics and Evolution in Romania, pp. 215–248. Cham: Springer, p. 202.
  2. ^ Quinn, Joyce Ann, & Susan L Woodward. 2015. Earth's Landscape: An Encyclopedia of the World's Geographic Features. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, p. 138.
  3. ^ Carpathians.pl Архивирано 2010-04-06 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „Moldoveanu : Climbing, Hiking & Mountaineering : SummitPost”. www.summitpost.org. Приступљено 2020-10-07. 
  5. ^ Murgoci, G.M., 1905. Sur l'existence d'une grande nappe de recouvrement dans les Carpathes meridionales. C. R. Acad. Sci., 7: 31.
  6. ^ Codarcea , A., 1940. Vues nouvelles sur la tectonique du Banat meridional et du Plateau de Mehedinți. D. S. Inst. Geol. Rom., 20: 1–74.
  7. ^ Codarcea, A., Răileanu, G., Pavelescu, L., Gherasi, N., Năstăseanu, S., Bercia, I. and Mercus, D., 1961. Guide des excursions. Carpates Meridionales, București, 130 pp.
  8. ^ Năstăseanu, S., Bercia, I., Iancu, V., Vlad and Hârtopanu, I., 1981. The structure of the South Carpathians (Mehedinți – Banat Area). Guidebooks series, 22. IGR, Bucuresti, 3–100 pp.
  9. ^ Săndulescu, M., 1984. Geotectonica României. Editura Tehnică, București, 336 pp.
  10. ^ Săndulescu, M. and Dimitrescu, R., 2004. Geological structure of the Romanian Carpathians, Florence, 48 pp.
  11. ^ Mutihac, V., 1990. Structura geologică a teritoriului României. Editura Tehnică, Bucharest, 419 pp.
  12. ^ Rădulescu, D. and Săndulescu, M., 1973. The plate-tectonics concept and the geological structure of the Carpathians. Tectonophysics, 16: 155–161.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јужни Карпати на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јужни_Карпати&oldid=26044601”