Џорџ Х. В. Буш

Џорџ Х. В. Буш
Џорџ Х. В. Буш
Лични подаци
Датум рођења	12. јун 1924.
Место рођења	Милтон, САД
Датум смрти	30. новембар 2018. (94 год.)
Место смрти	Хјустон, Тексас, САД
Породица
Супружник	Барбара Буш (1945—2018)
Политичка каријера
Политичка; странка	Републиканска странка
Претходник
Мандати
Претходник
41. председник САД
	20. јануар 1989 — 20. јануар 1993.
Претходник	Роналд Реган
Наследник	Бил Клинтон
Председник
43. потпредседник САД
	20. јануар 1981 — 20. јануар 1989.
Председник	Роналд Реган
Претходник	Волтер Мондејл
Наследник	Ден Квејл
Потпис

Џорџ Херберт Вокер Буш (енгл. George Herbert Walker Bush; Милтон, 12. јун 1924 — Хјустон, 30. новембар 2018) био је амерички политичар који је био 41. председник САД (1989—1993). Пре него што је постао председник, Буш је био 43. потпредседник САД од 1981. до 1989. Као члан Републиканске странке, претходно је био члан Представничког дома, амбасадор и директор Централне обавештајне агенције. Његов најстарији син Џорџ Буш млађи је био 43. председник САД.

Рођен је у Милтону у држави Масачусетс у утицајној породици Буш.^[1] Био је син Дороти Вокер Буш и Прескота Буша, који је био сенатор од 1952. до 1963. Након напада на Перл Харбор 7. децембра 1941. Буш је одложио студије на универзитету и на свој 18. рођендан се пријавио у Америчку морнарицу и постао најмлађи авијатичар у морнарици у то време. У морнарици је служио до септембра 1945. (чиме је постао последњи амерички председник који је учествовоао у Другом светском рату), а затим је похађао универзитет Јејл. Дипломирао је 1948. и са породицом се преселио у западни Тексас, где је ушао у посао са нафтом и 1964. постао милионер у својој 40. години. Убрзо по оснивању сопствене нафтне компаније, Буш се посветио политици. Поражен је на својим првим изборима за амерички Сенат 1964, али је победио на изборима за Представнички дом у 7. тексашком округу 1966. Поново је изабран 1968, али је поново изгубио на изборима за Сенат 1970. Председник Ричард Никсон је 1971. именовао Буша за амбасадора у Уједињеним нацијама, а 1973. је постао председавајући Републиканског националног комитета. Следеће године председник Џералд Форд је поставио Буша за шефа канцеларије за везу у Кини (практично амбасадора јер САД и НР Кина тада нису имали дипломатске односе), а касније га преместио на место директора ЦИА. Буш се кандидовао за председника САД, али је иззгубио на републиканским примарним страначким изборима од Роналда Регана. Реган га је одабрао за свог потпредседничког кандидата, па је Буш постао потпредседник САД након што је листа Реган-Буш победила на изборима 1980. године. Током свог осмогодишњег мандата као потпредседник САД, Буш је водио групе за дерегулацију и споровођење борбе против дроге.

Буш је 1988. водио успешну капмању да наследи Регана за председника, поразивши демократкског противкандидата Мајкла Дукакиса, поставши у 152 године први актуелни потпредседник који је изабран за председника..^[2] Спољна политика је обележила Бушов предснилки мандат: војне операције у извршене у Панами и Персијском заливу, Берлински зид је пао 1989, а Совјетски Савез се распао две године касније. Буш је такође потписао Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА), мада тај споразум није ратификован све док Буш већ није напустио место председника, чиме је створен трговински блок који су чиниле САД, Канада и Мексико. У унутрашњој политици, Буш је одступио од изборних обећања из 1988. и након борбе са Конгресом је потписао закон о повећању пореза које је Конгрес усвоји. У време слабог опоравка од економске рецесије, уз продужавања буџетских дефицита и смањења на значају спољне политике као главног путања у пост-хладноратовској политичкој клими, Буш је изгубио председничке изборе 1992. од демократе Била Клинтона.

Буш је напустио Белу кућу 1993.

Био је у браку са Барбаром Пирс. Џорџ и Барбара Буш имали су шесторо деце. Кћи Паулина је умрла од леукемије. Његов син Џорџ В. Буш, био је 43. председник САД, а Џеб Буш је био 43. гувернер Флориде.

Џорџ и Барбара Буш су умрли у раздобљу од седам месеци — 17. април и 30. новембар 2018.

Референце

^ „Presidential Avenue: George Bush”. Presidential Avenue. Архивирано из оригинала 8. 10. 2007. г. Приступљено 29. 3. 2008.
^ Freidel & Sidey 2006

Литература

Freidel, Frank; Sidey, Hugh (2006). „George H. W. Bush”. The Presidents of the United States of America. White House Historical Association. Приступљено 15. 2. 2017.
Andrew, Christopher (1996). For the President's Eyes Only: Secret Intelligence and the American Presidency from Washington to Bush. Harper Perennial. стр. 503—536. ISBN 9780060921781.
Barilleaux, Ryan J.; Stuckey, Mary E. (1992). Leadership and the Bush Presidency: Prudence or Drift in an Era of Change. New York: Praeger. ISBN 978-0-275-94418-6.
Ducat, Stephen J. (2004). The Wimp Factor: Gender Gaps, Holy Wars, and the Politics of Anxious Masculinity. Boston: Beacon Press. ISBN 978-0-8070-4344-8.
Duffy, Michael; Goodgame, Dan (1992). Marching in Place: The Status Quo Presidency of George Bush. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-73720-7.
Fitzwater, Marlin (1995). Call the Briefing. New York: Times Books. ISBN 978-0-7388-3458-0.
Greene, John Robert (2015). The Presidency of George Bush (2nd изд.). Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-2079-1.
Hyams, Joe (1991). Flight of the Avenger: George Bush at War. San Diego: Harcourt Brace Jovanovic. ISBN 978-0-15-131469-0.
Kelley, Kitty (2004). The Family: The True Story of the Bush Dynasty. London: Doubleday. ISBN 978-0-385-50324-2.
Meacham, Jon (2015). Destiny and Power: The American Odyssey of George Herbert Walker Bush. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6765-7.
Naftali, Timothy (2007). George H. W. Bush. Times Books. ISBN 978-0-8050-6966-2.
Patterson, James T. (2005). Restless Giant: The United States from Watergate to Bush v. Gore. Oxford University Press. ISBN 9780195122169.
Podhoretz, John (1993). Hell of a Ride: Backstage at the White House Follies, 1989–1993. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-79648-8.
Smith, Jean Edward (1992). George Bush's War. New York: Henry Holt & Company. ISBN 978-0-8050-1388-7.
Sununu, John H. (2015). The Quiet Man: The Indispensable Presidency of George H. W. Bush. Broadside Books. ISBN 978-0-06-238428-7.
Updegrove, Mark K. (2017). The Last Republicans: Inside the Extraordinary Relationship between George H.W. Bush and George W. Bush. Harper. ISBN 9780062654120.
Wicker, Tom (2004). George Herbert Walker Bush. Lipper/Viking. ISBN 978-0670033034.
McBride, Tim (12. 6. 2009). „The President Who Treated Me Like a Son”. The Daily Beast. Приступљено 8. 10. 2014.
American Experience, The Presidents: George H.W. Bush (Television production). American Experience, Public Broadcasting Service. 2008. Приступљено 8. 10. 2014.
Bush, George H. W. (1987). Looking Forward: An Autobiography. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-14181-9.
Bush, George H. W. (1999). All the Best, George Bush: My Life in Letters and Other Writings. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-83958-5.
Bush, George H. W.; Scowcroft, Brent (1998). A World Transformed. New York: Knopf. ISBN 978-0-679-43248-7.
Bush, George H. W.; Bush, Barbara (2009). „Interview with: George W. Bush, Barbara Bush” (интервју). Интервју са McGrath, Jim. Приступљено 8. 10. 2014.
Bush, George W. (2014). 41: A Portrait of My Father. Crown. ISBN 978-0553447781.
Bush Koch, Dorothy (2006). My Father, My President: A Personal Account of the Life of George H. W. Bush. Grand Central Publishing. ISBN 978-0446579902.
Bush, George H. W. (2011). Engel, Jeffrey A., ур. The China Diary of George H. W. Bush: The Making of a Global President. Princeton UP. ISBN 978-1400829613.