Албин Вилхар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Албин Вилхар
Датум рођења(1902-02-27)27. фебруар 1902.
Место рођењаПостојна
 Аустроугарска, данас Словенија
Датум смрти24. јул 1975.(1975-07-24) (73 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ, данас Србија

Албин Вилхар (Постојна, 27. фебруар 1902Београд, 24. јул 1975) је био словеначки филолог, преводилац са старогрчког, латинског, немачког, француског, енглеског и италијанског језика и педагог.

Биографија и дело[уреди]

Рођен је у Постојни. Основну школу завршио је у родном месту а гимназију у свештеничком интернату у Шент Виду - Љубљана у Словенији. После завршене средње школе годину дана је студирао теологију у Љубљани а затим напустивши ту оријентацију наставио студије класичне филологије у Љубљани и Бечу. Године 1924. одбранио је на универзитету у Љубљани докторску дисертацију ο делима хеленистичког песника Партенија под насловом „Избрана впрашања ο Партхени-ју“ (Quaestionaes Partheninae).

После припајања Постојне Италији и позива да служи италијанску војску, прешао је у Југославију и почео да ради као професор у гимназији. Веома кратко време радио је у гимназији у Новом Месту а затим је премештен у Зајечар. Боравак у Србији који је трајао све до његове смрти карактерисао је као најсрећнији период свога живота. После гимназије у Зајечару био је премештен у Сремске Карловце, затим Нови Сад, Земун и Београд где је више година радио у II. мушкој гимназији и на крају у класичној гимназији.

Његов стручни рад одвија се током целог активног живота и времена у коме је био пензионер и садржи поред више оригиналних радова и велики број превода са страрогрчког, латинског, немачког, француског, енглеског и италијанског језика.

Ауторска дела[уреди]

  • Докторска дисертација: Избрана впрашања ο Партенију, 1924.
  • Ђурђевдан и римске парилије. 1926. Зајечар, годишњи извештај гимназије.
  • Орфеј и орфизем. Студија ο грчкој религији, 1931. Љубљана
  • zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927.
  • Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928.
  • Латински цитати, 11 издања. Матица српска и „Дерета“, 2002.
  • Читанка за В разред гимназије (Латинска), 1929.
  • Уџбеник латинског језика за I разред гимназије, 1966.
  • Уџбеник латинског језика за II разред гимназије, 1966. Оба ова уџбеника штампана су и на албанском језику.
  • Легенде ο јунацима старог Рима, 1967. Народна књига и „Дерета“, 2002.
  • Уџбеник енглеског језика (у заједници са пук. П. Ећимовићем) за војне академије, 1945.
  • Српскохрватско-словеначки речник, Љубљана, 1927.
  • Словеначко-српскохрватски речник, Љубљана, 1927.
  • Немачко-српски речник, Београд, 1941.
  • Српско-немачки речник, Београд, 1941.
  • Италијанско-српскохрватски речник, Београд, 1957.
  • Српскохрватско-италијански речник, Београд, 1963.

Преводилачки рад[уреди]

Преводио је са словеначког, немачког, енглеског, латинског, старогрчког, италијанског и француског језика.

  • Жлебник: Општа историја школства и педагошких идеја, 1960. Научна књига, Београда.
  • Жлебник: За племенитије међуљудске односе, Народна књига Београд.
  • А. Ведам: Приручник „Б“ за радио-аматере, 1953. Техничка књига, Београд.
  • Аксел Мунте: Књига ο Сан Микелу, 1969. Београд.
  • Х. Џ. Велс: Рат планета, 1951. Техничка књига, Београд.
  • Џозеф Конрад: Фреја са седам острва, 1960. Џепна књига.
  • Чарлс Озгуд: Метод и теорија у експерименталној психологији, 1964. Савремена школа.
  • Сигмунд Фројд: Тумачење снова I-II, 1969., Матица српска.
  • У књизи „Поетика хуманизма и ренесансе“ у заједници са другим преводиоцима је превео текстове са латинског и италијанског језика, 1963.
  • Платон: Држава, 1957. 1966.2002. Култура, БИГЗ.
  • Платон: Горгија или ο солистима, Култура, Београд.
  • Платон: Менон или ο врлини, Култура, Београд.
  • Платон: Закони, Култура, Београд.
  • Сенека: Писма пријатељу, 1976. Матица српска, „Дерета“, 2003.
  • Апулеј: Златни магарац, 1954. Ново покољење, „Дерета“, 1993.
  • Плутарх: Дион и Брут, 1964. Рад, Београд и „Дерета“, 2002.
  • Марко Аурелије: Самом себи, Нови Сад, Матица српска, Милпром 1999. Плато, 1999.
  • Плиније Млађи: Епистуле, 1981. Српска књижевна задруга.
  • Шмит: Речник митологије, „Вук Караџић“, Београд, 1974.
  • Прокопије из Цезареје: Тајна историја, Матица српска 1986.
  • В. Бухвалд, А. Холовег, О. Принц: Грчки и латински писци антике и средњег века, „Вук Караџић“, 1974.
  • Евангелије по Луки, Београд, 1937.
  • Диоген Лаертије: Животи и мишљења истакнутих филозофа, БИГЗ 1973. „Дерета“2003.

Приредио је и превео[уреди]

у издању „Дечја радост“ 1952. и „Дерета“ 2002/2003.

Поред наведених радова имао је више прилога у Професорском гласнику и „Дому и школи“, био је уредник и редактор за немачки, енглески и француски језик листа „Перфекат“ намењеног учењу и усавршавању језика.

Скоро све његове књиге доживеле су више издања - неке и по десетак! За свој преводилачки рад а посебно за превод дела: „Животи и мишљења истакнутих филозофа“ од Диогена Лаертија 7. децембра 1973. године додељена му је преводилачка награда Милош Н. Ђурић.

Спољашње везе[уреди]