Аустријска Шлеска

Не поистовећивати са Војводство Шлеска (средњи век).

Војводство горње и доње Шлеске Herzogtum Ober- und Niederschlesien (њем.) Vévodství Horní a Dolní Slezsko (чеш.)
1146. (у саставу Светог римског царства), од 1804. дио Аустријског царства и од 1867. дио Аустроугарске—1918.
Застава Грб
Војводство горње и доње Шлеске на мапи Аустроугарске
Главни град	Тропау
Регија	Средња Европа
Земља	Свето римско царство Аустроугарска
Површина	5.147 км2
Становништво	756.949 (1910)
Догађаји
Историја
• Успостављено	1146. (у саставу Светог римског царства), од 1804. дио Аустријског царства и од 1867. дио Аустроугарске
• Укинуто	1918.
Претходник Следбеник Војводтво Ћешин Војводство Тропау Војводство Ниса Чехословачка (Чешка Шлеска) Пољска (Аутономна покрајина Шлезија)

Аустријска Шлеска или Шлезија или Аустријски Шљонск (њем. Österreichisch Schlesien, чеш. Rakouské Slezsko, шл. Austrijacki Ślůnsk, пољ. Śląsk Austriacki), или Војводство горње и доње Шлеске или Шлезије (њем. Herzogtum Ober- und Niederschlesien, чеш. Vévodství Horní a Dolní Slezsko), је било војводство у саставу Светог римског царства, Аустријског царства и Аустроугарске све до 1918.

Географија

Мапа горње и доње Шлезије из 1880. године.

Аустријска Шлезија је била састављена од два дијела, прекинута области Моравијом. Западни дио територије се граничио са Њемачком, покрајином Моравијом, а мали дио га је одвајао од границе са Бохемијом. Источни дио се граничио са Галицијом, Угарском, Моравијом и Њемачком

Историја

Војводство горње и доње Шлезије је постојало још од 1146. као дио Светог римског царства. Касније је подијељено на више дијелова. Између 1335. и 1346. је постало дио Краљевине Бохемије, а 1526. га је стекла Хабзбуршка монархија. Године 1742, Аустрија је већи дио Шлеске дала Пруској. Од тада па до 1918, је мали дио Шлезије био у саставу Аустрије и Аустроугарске.

Демографија

Попис становништва 1851. године

По попису из 1851. у Аустријској Шлезији је било 438.586 становника. Највише је било Словена (Чеха и Пољака), а мало мање Нијемаца. Подаци о матерњем језику:

Матерњи језик	Становништво	Проценат
словенски језици (пољски и чешки)	223.679	51%
њемачки	210.521	48%
остали (Јевреји)	4.386	1%
укупно	438.586	100%

Попис становништва 1890. године

По попису из 1890. у Аустријској Шлезији је било 605.649 становника. Становништво је повећано за 167.063 у односу на 1851. годину.

Попис становништва 1895. године

По попису из 1895. у Аустријској Шлезији је било 634.324 становника. Становништво је повећано за 28.675 у односу на 1890. годину.

Попис становништва 1900. године

По попису из 1900. у Аустријској Шлезији је било 680.422 становника. Становништво је повећано за 46.098 у односу на 1895. годину. По попису, највише се говорио њемачки језик, а онда пољски и чешки. Подаци о матерњем језику:

Матерњи језик	Број становника	Проценат
њемачки	304.149	44,7%
пољски	225.900	33,2%
чешки	150.373	22,1%
Укупно	680.422	100%

Попис становништва 1910. године

Карта Шлеске 1912. године

По попису из 1910. у Аустријској Шлезији је било 756.949 становника. Број становника на километру квадратноме је био 147. Становништво је повећано за 76.527 у односу на 1900. годину.

Матерњи језик

Највише се говорио њемачки језик, па словенски језици (пољски, па чешки).

Матерњи језик	Становништво	Проценат
њемачки	325.523	43%
пољски	235.224	31,08%
чешки	180.348	23,83%
остали	15.854	2%
укупно	756.949	100%

Религија

Највише је било римокатолика, па евангелиста и мало јевреја.

Религија	Становништво	Проценат
римокатолици	641.435	84,74%
евангелисти	102.072	13,48%
јевреји	13.442	1,78%
Укупно	756.949	100%

Градови

Градови већи од 10.000 становника према попису 1880. године:

Мјесто	Град	Број становника (1880)	Број становника (1910)
1.	Опава	20.563	30.762
2.	Бијелско	13.060	18.568
3.	Ћешин-Чешки Тјешин	13.004	Н/А
4.	Крнов	11.792	Н/А

Администрација

Војводства Аустријске Шлеске.

Аустријска Шлеска је била подијељена на два дијела, који су се послије револуције 1848. у Аустријском царству раставили на доста мањих територија-области. Области по броју становника из 1905. године:

Мјесто	Назив области	Становништво
1.	Фројстат	122.030
2.	Тропау	102.552
3.	Јагерндорф	98.957
4.	Бијелиц	82.835
5.	Фривалдов	68.823
6.	Вагстат	66.990
7.	Тјешин	60.785
8.	Фројдентал	49.306
9.	Фридек	45.462