Шлески језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Њемачкошлески језик.


шлески
ślōnskŏ gŏdka,ślůnsko godka
Државе Пољска (Војводство шлеско и Војводство опољско) и Чешка (Моравско-Шлески крај и Округ Јесењик)
Регија средња Европа
Број говорника 510.000 (попис 2011.)[1]
Породица индоевропски
Језички кодови
ISO 639-1 нема
ISO 639-2
ISO 639-3 szl
Languages of CE Europe-3.PNG

Шлески језик (шле. ślōnskŏ gŏdka, ślůnsko godka; чеш. Slezština; пољ. ęzyk śląski, etnolekt śląski), познат још и као горњошлески, је западнословенски језички варијетет, сродан пољском[3][4] и чешком језику. На вокабулар је значај утицај имао средњоњемачки због постојања бројних њемачкошлеских говорника на истом простору прије, током и након Другог свјетског рата, све до 1990их.[5]

Не постоји јединствено мишљење да ли је шлески језик засебан језик или нарјечје пољског језика.[тражи се извор од 08. 2015.]

Распрострањеност[уреди]

Становништво које говори шлеским језиком у највећој мјери живи у Горњој Шлеској, област која је подјељена на југозападни дио који се налази у саставу Пољске и сјевероисточни дио који се налази у Чешкој. Данашњи шлески се обично говори у области између историјске границе Шлеске на истоку и линије од Сицова до Прудњика на западу, као и у околини Равича. До 1945. године шлески се такође говорио и у енклавама у Доњој Шлеској.

Њемачкошлески језик, варијетет средњоњемачког, је говорила већинска њемачка популација у Доњој Шлеској све до масовне депортације у Њемачку након Другог свјетског рата.

По посљедњем попису становништва у Пољској из 2011. године, око 509.000[1] становника се изјаснило да говори шлески као матерњи језик (на попису 2002. 60.000[6]), а на пописима у Пољској, Чешкој и Словачкој, око 900.000 становника се изјаснило као Шлезијци по националности.[1][7][8][9]

Признање[уреди]

Са радом је 2003. године почела Национална шлеска издавачка кућа (Narodowa Oficyna Śląska).[10] Издавачку кућу је основао Савез народа шлеске националности (Związek Ludności Narodowości Śląskiej) и почео је са штампањем књига о Шлезијцима и књига на шлеском језику.

Шлески језик у јуну 2007. године добија свој ISO 639-3 код szl (енг. Slavic Silesian language - словенски шлески језик).[11]

23 посланика пољске скупштине су 6. септембра 2007. године припремили изјаву о новом закону по којем би шлески језик добио службени статус регионалног језика.[12]

Првом Национално такмичење у диктирању шлеског језика (Ogólnopolskie Dyktando Języka Śląskiego) је било у августу 2007. године. На диктирању је прихваћено чак десет система писања и ортографије.[13][14]

Двије организације које 'за циљ имају промовисање шлеског језика су основане 20. јануара и у јуну 2008. године: Pro Loquela Silesiana и Tôwarzistwo Piastowaniô Ślónskij Môwy „Danga“.[15] Википедија на шлеском језику је основана 26. маја 2008. године.[16]

У здању Шлеском сејма у Катовицама је 30. јуна 2008. године одржана конференциај о статусу шлеском језика. Конфереција је била форум за политичаре, лингвисте, представнике интересних организације и особе које се баве шлеским језиком. Назив конференције је био „Шлески — још увијек нарјечје или већ језик?“ (Śląsko godka — jeszcze gwara czy jednak już język?).[17]

Министарство државне управе и дигитализације је 2012. године регистровало шлески језик у анексу 1. Уредба о државном регистру географских назива;[18] међутим, у новембру 2013. године у измени уредбе није било шлеског језика.[19]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Narodowy Spis Powszechny Ludności i Mieszkań 2011. Raport z wyników - Central Statistical Office of Poland
  2. „Ethnologue report for language code: szl. Ethnologue. Languages of the World. 
  3. prof. Bogusław Wyderka: http://www.nto.pl/apps/pbcs.dll/article?AID=/20080729/OPINIE/578482301
  4. Izabela Winiarska: http://www.gwarypolskie.uw.edu.pl/index.php?option=com_content&task=view&id=854&Itemid=19
  5. Tomasz Kamusella. 2013. The Silesian Language in the Early 21st Century: A Speech Community on the Rollercoaster of Politics (pp 1-35). Die Welt der Slaven. Vol 58, No 1.
  6. „Ludność według języka używanego w kontaktach domowych i deklaracji narodowościowej w 2002 roku [Population by language used at home and declarations of nationality in 2002]” (на pl) (XLS). Main Statistical Office of the Polish Government: report of Polish census of 2002. 
  7. „Obyvatelstvo podle národnosti podle krajů” (PDF). Czech Statistical Office. 
  8. „Národnost ve sčítání lidu v českých zemích” (PDF). Приступљено 16. 8. 2012.. 
  9. National Minorities in the Slovak Republic - Ministry of Foreign Affairs of the Slovak Republic
  10. „Narodowa Oficyna Śląska” (на pl). 
  11. „ISO documentation of Silesian language”. SIL International. 
  12. Zachodni, Dziennik (2008). „Śląski wśród języków świata [Silesian Among the Languages of the World]” (на pl). Our News Katowice. 
  13. ((szl)) / ((pl)) „National Dictation contest of the Silesian language”. 
  14. Ortography: diacritic, Czech, phonetic, Hermannowa, Polish, Polish plus, Steuer's, Tadzikowa, Wieczorkowa, multisigned.
  15. „Śląski wśród języków świata [The Silesian language is a foreign language]” (на pl). Dziennik Zachodni. 2008. [мртва веза од April 2012]
  16. „Śląska Wikipedia już działa [Silesian Wikipedia already operating]” (на pl). Gazeta Wyborcza-Gospodarka. 2008. 
  17. ((pl)) „Katowice: konferencja dotycząca statusu śląskiej mowy [Katowice: Conference concerning the status of the Silesian language]”. Polish Wikinews. 1. 7. 2008.. Приступљено 6. 4. 2012.. 
  18. Dz.U. 2012 nr 0 poz. 309 - Internet System of Legal Acts
  19. Dz. U. z 2013 r. poz. 1346 http://isap.sejm.gov.pl/DetailsServlet?id=WDU20130001346