Пређи на садржај

Бела лађа

С Википедије, слободне енциклопедије
Бела лађа
Бела лађа
Жанркомедија
ФорматТелевизијска серија
АуторСиниша Павић
Продуцентска
кућа		Радио-телевизија Србије
Кошутњак филм
СценариоСиниша Павић
Љиљана Павић (сарадник)
РежијаМихаило Вукобратовић
Иван Стефановић (од другог циклуса)
УлогеМилан Лане Гутовић
(2006—2011)
Предраг Смиљковић
Петар Краљ
(2006—2011)
Љиљана Драгутиновић
Ненад Јездић
Мина Лазаревић
Миленко Заблаћански
(2006—2008)
Дубравка Мијатовић
(2006—2010)
Бранимир Брстина
(2012)
Завршна тема„Плови бела лађа”
Милан Лане Гутовић (сезоне 1-5)
Милан Васић (сезона 6)
КомпозиторВојислав Војкан Борисављевић
Земља Србија
ЛокацијаБеоград
Језиксрпски
Број сезона6
Број епизода90
Време трајања50 минута
Продукција
Извршни продуцентЗоран Јанковић
Главни уредникБожидар Бота Николић
УредникСлободан Терзић
МонтажерЉиљана Лана Вукобратовић
Тихомир Дукић
СценографЗорица Чобановић
Директор
фотографије		Милош Спасојевић (само први циклус)
Зоран Петровић (од другог циклуса)
КостимографијаЕмилија Ковачевић
ПродукцијаРадио-телевизија Србије
Кошутњак филм
ДистрибуцијаРадио-телевизија Србије
Емитовање
Емитер РТС
Информер ТВ
Формат слике4:3 (прве две сезоне)
16:9
Прво
приказано на		 РТС 1
Премијерно
приказивање		17. децембар 2006 — 1. април 2012.
СтатусЗавршено снимање
Сродно
приказивање		Тесна кожа
Серије Синише Павића
Веб-сајт продукције
IMDb профил

Бела лађа је српска телевизијска серија, коју је РТС почео да емитује 17. децембра 2006. године[1], а чије емитовање је после 6 серијала окончано деведесетом епизодом 1. априла 2012.[2]

Серија је снимљена у производњи Радио-телевизије Србије и извршној продукцији Кошутњак филма по сценарију Синише Павића, а режирали су је Михаило Вукобратовић и Иван Стефановић. Од свих серија овог сценаристе са сличним садржајем, продукција Беле лађе је узела највише времена, пуних шест година (2006—2012), што је просечно за око половину дуже од свих сродних пројеката, који су снимани и премијерно приказивани највише четири године (Бољи живот 1987—1991, Срећни људи 1993—1996, Породично благо 1998—2002. и Стижу долари 2004—2006).

Ликови

[уреди | уреди извор]

Бела лађа је индиректни наставак филмског серијала Тесна кожа. Улогу Димитрија Пантића, уместо Николе Симића, који ју је тумачио у Тесној кожи, играо је Петар Краљ. У улози Пантићевог највећег противника Срећка Шојића, нашао се, као и у филмском серијалу, Милан Лане Гутовић. За разлику од Тесне коже, у Белој лађи главни актер није Пантић, већ Шојић. Он је бизнисмен и председник Странке здравог разума, коју финансира његов рођак по баби, Тихомир Стојковић „Тика Шпиц” (Предраг Смиљковић). Његов заменик у странци је Пањковић (Драган Вујић), а највећи политички ривал Хаџи-Здравковић (Предраг Ејдус), председник Странке демократске ренесансе. Шојић улази и у сумњиве послове са мафијом, тајкуном Озреном Солдатовићем (Душан Голумбовски), и његовом десном руком Аламуњом (Дејан Луткић). Породицу Пантић чине поред Димитрија, жена Персида (Љиљана Драгутиновић), синови Маринко (Миленко Заблаћански) и Блашко (Ненад Јездић), и кћерка Мирослава (Мирјана Мина Лазаревић). Маринко је разведен, док се Мира преселила да живи код Пантића јер је пред ивицом развода; Маринко из брака има два сина, Филипа (Милош Биковић) и Мићу, а Мира са мужем Богојем има сина Кићу.

Повучени и касније придодати ликови

[уреди | уреди извор]

Према речима сценаристе Синише Павића, серију су пратили бројни проблеми од самог почетка због чега је долазило до озбиљних измена у продукцији.[3][4]

Наиме, Никола Симић је, према Павићевим тврдњама, годинама наговарао да се напише серија у којој би ликови из Тесне коже били обновљени у савременом контексту, али је одбио улогу Димитрија Пантића.[5][6] Као разлог одбијања, Симић је навео ангажман у серијама Агенција за СИС и Љубав, навика, паника на Телевизији Пинк, уз немогућност да истовремено учествује у снимању три серије.[7] Павић и продуцент Зоран Јанковић су, са друге стране, изјавили да је одустао пред почетак снимања, након што је све већ било договорено.[8][9] Симића је заменио Петар Краљ, а сам лик је након првог циклуса промењен у односу на Тесну кожу и постепено маргинализован.[10]

За време снимања другог циклуса, трагично је погинуо глумац Миленко Заблаћански,[11] па је његов лик премештен у Беч, где ради у Градској чистоћи, након чега његов лик породица Пантић контактира једанпут у наредном циклусу. Готово истовремено, због повлачења Светлане Бојковић, из серије је повучен лик Јасмине Пантелић. Неколико споредних ликова искључено је из радње пре петог циклуса (Драган Јовановић и Дубравка Мијатовић су се повукли из серије — интересантно је да су то исто урадили и током продукције Срећних људи).

Ипак, најозбиљније промене су се догодиле пред снимање шестог циклуса, када су морали да буду уклоњени ликови Срећка Шојића и Димитрија Пантића који су у првом циклусу серије били два главна носиоца радње.

Наиме, 10. новембра 2011. године, преминуо је Петар Краљ.[12] На почетку циклуса, његов лик је остао присутан у серији уз велика ограничења, односно без дијалога и визуелног приказивања лица, али је потом премештен у болницу. Одмах потом, неколико дана пред почетак снимања циклуса, серију је напустио и Милан Лане Гутовић, због незадовољства висином хонорара.[13] С обзиром на то да је услове које је поставио оценила као „неприхватљиве”, телевизија је одбила његов захтев за повећање хонорара.[14] Услед Гутовићевог повлачења сценариста је, према сопственом признању, био принуђен да у року од месец дана преправи и поново напише циклус,[15] што је описао као „теже од свега што је икад радио”.[16]

Сама структура серије је промењена тако што је лик Шојића премештен у затвор, док су у последњем циклусу као главне личности фигурирали два друга лика: нови лик, Шојићев кум Баћко Бојић (Бранимир Брстина) и Јанаћко Јањић (Милан Васић), до тада споредна улога која је у овом циклусу добила већи простор.[17][18] У шестом циклусу се, без нарочитог објашњења, нису појавили ни поједини други глумци из до тада стандардне поставе: Милош Биковић (Филип Пантић) и Дејан Луткић (Аламуња).

У каснијим изјавама, сценариста је сматрао да је серија заокружена, али је истакао да је завршена пре времена, пошто је Гутовић као главни глумац повлачењем из серије скратио своје животно дело.[19] Такође, изјавио је да би лик Шојића у нереализованом наставку постао министар и вероватно водио преговоре о приступању Евро–Афро–НАТО интеграцијама.[20]

Глумац Лик
1 2 3 4 5 6
Милан Лане Гутовић Срећко Шојић Главни
Петар Краљ Димитрије Пантић Главни
Љиљана Драгутиновић Персида Пантић Главни
Мина Лазаревић Мирослава Мирковић Главни
Ненад Јездић Благоје Пантић Главни
Миленко Заблаћански Маринко Пантић Главни
Дубравка Мијатовић Слађана Савић Главни
Предраг Смиљковић Тихомир Стојковић Главни
Бранимир Брстина Баћко Бојић Главни
Милан Васић Јанаћко Јањић Епизодни Главни
Предраг Ејдус Лазар Хаџиздравковић Епизодни Главни

Ликови из ранијих Павићевих серија и филмова

[уреди | уреди извор]

Синопсис радње по циклусима

[уреди | уреди извор]

Први циклус (2006—2007)

Пантићеву амнезију, после ударца у главу који је овај добио, Шојић користи зарад сопствене политичке кампање. Ближе се парламентарни избори, а Шојићева Странка здравог разума је, према већини истраживања јавног мњења, испод, мада близу цензуса. Њихов главни опонент је идеолошки дијаметрално супротна Странка демократске ренесансе, која ипак стоји нешто боље у предизборним истраживањима. Цео циклус протиче у предизборној кампањи, а за Шојића убрзо почиње да ради целокупна Пантићева породица, чији сваки члан гледа сопствене интересе (нпр. Блашко Пантић током живог укључивања у политички дуел на телевизији покушава да рекламира фабрику сардине у којој ради његов кум). Несрећним сплетом околности, Пантић завршава у затвору, а Шојић га убеђује да ту отпочне штрајк глађу. Ипак, дан пред изборе, бива пуштен на слободу. Истовремено, Шојићев главни финансијер, Озрен Солдатовић, инсистира на томе да овај мора да представља његове интересе у новој влади, како би му опростио велики дуг. На крају циклуса, у скупштину успевају да уђу обе странке, али Пантић, другопласирани на Шојићевој листи, током конститутивне седнице почиње да се присећа пређашњих лоших односа са својим шефом, па га полива водом док је стајао на говорници, а потом напушта његов посланички клуб (самим тим и странку).

Други циклус (2007—2008)

Постаје очигледно да ће мандатар и актуелни премијер, Мајсторовић, владу морати да формира или са Демократском ренесансом или са Странком здравог разума. Најпре позива лидера Демократске ренесансе, Хаџи-Здравковића на преговоре, али га овај превише уцењује, па се окреће Шојићу. Згрожен његовим понашањем, мандатар одлучује да добро промисли са ким ће формирати нови кабинет, што остаје неизвесно све до неколико минута пре истека рока (према Павићевом признању, то је била алузија на формирање друге Владе Војислава Коштунице, која је изгласана свега пола сата пре истека законског рока). Када се Мајсторовић најзад појављује у скупштини са намером да изложи експозе, испоставља се да је због ометања других посланика рок истекао, па се расписују нови избори.

Трећи циклус (2009)

Шојићу, захваљујући предвиђању бабе-Роске, постаје јасно да му је за учешће у власти потребна подршка страних амбасадора, па преко свог батлера Ћирка и његове веренице успева да ступи у везу са дипломатским представником мале, али утицајне земље (њено име се не наводи). Иако је амбасадор рањен у лову, Шојићевом грешком, њихови односи нису покварени (Шојић тврди да је амбасадор рањен током покушаја атентата на њега самог). Медији објављују њихову заједничку фотографију, а Озрен Солдатовић, који и даље манипулише многим Шојићевим потезима, жели да упозна амбасадора.

Истовремено, у Странци демократске ренесансе долази до унутрашњих трвења, Хаџи-Здравковић бива избачен, а његов заменик, доктор Маричић преузима примат. Иза ове странке убрзо стаје Солдатовићева десна рука, познат под надимком Аламуња, који жели да се осамостали од свог шефа.

У политику све више улази и Димитрије Пантић са пензионерима, који убрзо планира заједничку акцију са Хаџи-Здравковићем, од чега одустаје након сазнања да је овај пријатељ са амбасадором земље са правом вета у Уједињеним нацијама, а која је учествовала у НАТО бомбардовању.

Четврти циклус (2010)

Односи између Шојића и амбасадора су начисто нарушени после одређених медијских инсинуација, које су нарушиле углед државе коју дотични представља. Штавише, на банкету поводом рођендана амбасадорове жене, Шојић пампуром од шампањца грешком погађа амбасадора у главу. Уместо оца који све више губи контролу, његову странку почиње да предводи Блашко Пантић, који убрзо склапа савез са Озреном Солдатовићем. У последњој епизоди, Шпиц одводи Шојића код његове бивше љубавнице, са којом је овај још раније (наводно) добио дете. Баш у том тренутку, кућа се урушава због клизишта.

Пети циклус (2011)

Серијал отпочиње на истом месту где се претходни завршио. Сви, изузев Шојића, беже са „места злочина”. Он најпре симулира своју смрт, а потом, по указаној помоћи, покушава да изигра истражног судију Старчевића, за кога се испоставља да се сећа одређених ранијих Шојићевих прекршаја. Шпиц са својим помоћницима краде џип из Шојићеве гараже, свега неколико минута пошто су Солдатовићеви људи подметнули бомбу у њега (како би га опоменули да врати дугове). Џип одлеће у ваздух на Шпицовој пумпи, не повредивши никога. Изненађење настаје када систематични судија сазнаје да џип који је Шпиц хтео да прода није у његовом, већ у Шојићевом власништву.

Шојић за то време окупља локалне лидере своје странке, Јанаћија Јањића Јанаћка, као најуспешнијег, и извесног Јефту Пикиљића, као најнеуспешнијег, јер су људи у његовом региону слабо гласали за Шојићеву странку због чињенице да је сам Шојић одатле те да немају позитивно мишљење о њему. Шојић се одлучује за маркетиншки трик: измишља да на својој ливади у родном крају започиње изградњу комбината, у који инвестирају Швеђани, Турци и он лично. Док се шири прича о изградњи комбината, Пикиљић најављује да ће лично узети за себе део новца (што препоручује и Јанаћку), али и председник општине најављује своје учешће, како би се медијски експонирао пре избора.

Истовремено, Мира Пантић, у сарадњи са секретарицом премијера Мајсторовића, Мелисом, успева да поткупи Хаџи-Здравковића, који се већ вратио у странку, али тек сада успева да избаци доктора Маричића из ње. Иза ње сада стаје Аламуња. Солдатовић сада подржава само Блашка Пантића и његову странку, а најављено избацивање целе породице из стана на Бановом Брду (због неотплаћеног кредита), он планира да искористи као медијску представу, јер је до избора остало свега неколико дана.

Шести циклус (2012)

Изненадно хапшење Шојића неколико дана пре избора на чело странке доводи његовог кума, Баћка Бојића, који је у претходном периоду био у иностранству. На место другог човека се фактички пробија Јанаћко. Сви политички актери, од премијера Мајсторовића до Блашка и Мире Пантић постају подозриви и веома амбициозни. Баћко Бојић користи хапшење свог кума и изградњу комбината на Магарећим ливадама за сопствене политичке амбиције. Схватајући да странка финансијски лоше стоји, покушава да пронађе где је Шојић сакрио новац у својој кући, што је раније више пута спомињано, али је било и питање да ли дотична свота постоји. На крају новац проналази Ћирко, који заједно са Јанаћком и Пањковићем оснива сопствену страначку фракцију, насупрот другој у којој остају Баћко, Шпиц и Пикиљић. На изборима, Мајсторовићева странка осваја 17 %, што сам премијер сматра великим успехом. Све мање странке: Ренесанса, Здрав разум и Поштени грађани — Димитрије Пантић једва прелазе цензус. Као најстарији посланик, баба Роска председава новим сазивом скупштине, а помаже јој Мира Пантић, као најмлађа. У финалној сцени серије, приказује се свадба Петричевића са Мициком. На броду Бела лађа се окупљају сви политичари, мафија и амбасадори. Док брод плови низ реку без кормилара, у замраченој просторији они састављају владу. У финалном дијалогу, Крља пита лучке раднике када ће се брод вратити како би питао Шпица од чега ће да купи храну за крокодиле, на шта му један радник одговара како он сам не може да прехрани ни рођену децу. Уместо замрачења екрана, за време шпице се приказује пловидба беле лађе, а уместо песме Плови бела лађа, чује се Штраусов валцер На лепом плавом Дунаву.

Продукција и емитовање

[уреди | уреди извор]

У мају 2004. године, сценариста Синиша Павић је најавио снимање наставка Тесне коже, чији је радни наслов био Тесна кожа 5%, што је представљало алузију на изборни цензус.[21] Међутим, након готово двогодишњег најављивања у медијима, снимање филма је отказано због финансијских проблема и питања ауторских права.[22][23] Након отказивања филма, Павић је значајно проширио постојећи сценарио и развио га у облик телевизијске серије, што је касније довело до стварања првог циклуса серије, која је снимљена са готово потпуно измењеном глумачком поставом у односу на филмски серијал.[24][25]

Крајем маја 2006. године, пред крај емитовања серије Стижу долари, Павић је у медијима најавио сатиричну серију радног наслова Странка здравог разума–тесна кожа, уз напомену да је у том тренутку формирао само прву епизоду. Према његовим тадашњим изјавама, планирано је да серија укључи неке од најпознатијих ликова из његових претходних радова, а за које је навео да су на неки начин постали симболи, међу којима су Срећко Шојић и Димитрије–Мита Пантић из Тесне коже, као и Тихомир Стојковић–Тика Шпиц из серије Породично благо. Како је том приликом истакао, ови ликови би у серији били приказани у новим околностима и са животима у јако тесној кожи.[26]

Власник продуцентске куће Кошутњак филм и извршни продуцент серије, Зоран Јанковић, 1. августа 2006. године званично је најавио почетак снимања за крај месеца.[27] Пре емитовања, најављивано је како ће серија имати три циклуса од по 26 епизода. Први циклус серије се састојао од 24 епизоде, а његово снимање се одвијало у периоду од почетка септембра 2006. до краја априла 2007. године. Премијерно емитовање циклуса трајало је пет и по месеци на Првом програму Радио-телевизије Србије, недељом од 20 часова, све до 27. маја 2007. године. Према званичним подацима, први циклус пратило је око 2.415.000 гледалаца, са рејтингом од 23,5%.[28]

Почетак снимања другог циклуса најављен је за крај новембра 2007. године, а првобитно је објављено да ће циклус имати између 18 и 20 епизода.[29] Од овог циклуса, заједно са редитељем Михаила Вукобратовића, у раду као други редитељ учествује и Иван Стефановић, који је у претходном циклусу био редитељ друге екипе. Паралелно са снимањем нових епизода, од 1. јануара 2008. године репризиран је први циклус, овог пута сваког радног дана на РТС 1 од 20 часова. Премијерно емитовање другог циклуса, који је на крају имао 14 епизода, отпочело је 24. фебруара 2008. године. Званично је објављено да је у просеку имао око 2.303.000 гледалаца, са рејтингом од 21,3%.

Снимање трећег циклуса отпочело је у новембру 2008. године, а првобитно је најављивано да ће циклус имати између 14 и 16 епизода. Саопштено је да ће, са паузама у раду за време новогодишњих празника, трајати до априла, а одвијало се на локацијама у Београду и Зрењанину. Рад на овом циклусу означио је почетак коришћења камера високе дефиниције у продукцији серије. Премијерно емитовање циклуса започето је у недељу, 25. јануара 2009. године, а забележено је да је остварио просечну гледаност од 27,7%, односно 2.736.000 гледалаца, чиме је постао најгледанија сезона серије.

Од 1. октобра 2009. године репризиране су до тада емитоване епизоде сваког радног дана од 20 часова на РТС 1, што је уједно био увод у емитовање четврте сезоне, које је отпочело 17. јануара 2010. године. Према изјавама уредника серије Слободана Терзића у децембру 2009. године, тада је било планирано да серија буде завршена овим циклусом који би имао између 16 и 18 епизода, чиме би вероватно била заокружена на 70 епизода. За време премијерног емитовања, циклус је у просеку пратило 2.560.000 гледалаца, чиме је остварен рејтинг од 25,2%.

У априлу 2010. године, Павић је започео са писањем сценарија пете сезоне, чије је премијерно приказивање почело 27. фебруара 2011. године.[30][31] Пета сезона је остварила рејтинг од 20,9%, а нових 12 епизода серије је у просеку пратило 2.198.000 гледалаца.

Након седам месеци рада на сценарију, снимање шестог циклуса започето је средином децембра 2011. године, готово истовремено са повлачењем главног глумца Милана Ланета Гутовића из серије.[32][33] Према речима сценаристе, повлачење главног глумца изазвало је битне измене у сценарију и прилагођавање на сету у ходу, што је довело до великог закашњења у продукцији.[34] Пред емитовање нових епизода, крајем 2011. године појединачно је репризиран пети циклус. Снимање шестог циклуса, који се састојао од 10 епизода, трајало је до марта 2012. године, док је премијерно емитовање отпочело крајем јануара исте године.[35] Последња епизода емитована је 1. априла 2012. године.

Након оригиналног емитовања, серија је такође више пута репризирана у целости.

Епизоде

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак епизода серије Бела лађа
СезонаЕпизодеОригинално емитовање
ПремијераФинале
1.2417. децембар 2006. (2006-12-17)27. мај 2007. (2007-05-27)
2.1424. фебруар 2008. (2008-02-24)1. јун 2008. (2008-06-01)
3.1425. јануар 2009. (2009-01-25)26. април 2009. (2009-04-26)
4.1617. јануар 2010. (2010-01-17)2. мај 2010. (2010-05-02)
5.1227. фебруар 2011. (2011-02-27)15. мај 2011. (2011-05-15)
6.1029. јануар 2012. (2012-01-29)1. април 2012. (2012-04-01)

Екипа

[уреди | уреди извор]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Лик
Циклуси
Милан Лане Гутовић Срећко Шојић председник Странке здравог разума првих пет циклуса
Предраг Смиљковић Тихомир Стојковић „Тика Шпиц” Шојићев финансијер и рођак по баби сви циклуси
Петар Краљ Димитрије Мита Пантић пензионер и народни посланик првих пет циклуса
Ненад Јездић Благоје Пантић Блашко Пантићев млађи син сви циклуси
Бранимир Брстина Баћко Бојић Шојићев кум шести циклус
Мина Лазаревић Мирослава Мирковић Мира Пантићева ћерка сви циклуси
Љиљана Драгутиновић Персида Пантић Пантићева супруга сви циклуси
Миленко Заблаћански Маринко Пантић Пантићев старији син прва два циклуса
Александар Дунић Милорад Ћирковић Ћирко Шојићев батлер сви циклуси
Небојша Илић Мирослав Станковић Блашков кум сви циклуси
Милан Васић Јанаћко Јањић Шојићев рођак и лидер огранка странке од четвртог циклуса
Дубравка Мијатовић Слађана Савић банкарка и Мирослављева кума прва четири циклуса
Душан Голумбовски Озрен Солдатовић тајкун и Шојићев финансијер сви циклуси
Мира Бањац Розалија Михајловић „Баба Роска” лажна пророчица сви циклуси
Предраг Ејдус Хаџиздравковић председник Странке демократске ренесансе сви циклуси
Миленко Павлов Јефта Пикиљић лидер огранка Странке здравог разума од петог циклуса
Драган Јовановић др Душан Маричић потпредседник Странке демократске ренесансе прва четири циклуса
Дејан Луткић Густав Стојановић Аламуња Солдатовићева десна рука првих пет циклуса
Драган Вујић Здравко Пањковић Шојићев портпарол и заменик сви циклуси
Светлана Бојковић Јасмина Пантелић Слађанина тетка прва два циклуса
Михаило Јанкетић Живојин Мајсторовић председник Владе други, четврти, пети и шести циклус
Тома Гоати Кића Мирковић Мирин син сви циклуси
Милица Милша Мелиcа Рајковић Мајсторовићева секретарица од другог циклуса
Слободан Давинић Анђелко Анђелковић Григорије Роскин асистент сви циклуси
Милош Биковић Филип Пантић Пантићев унук првих пет циклуса
Ђорђе Радловачки Милорад Пантић Мића Пантићев унук сви циклуси
Властимир Ђуза Стојиљковић Гаврило Петричевић директор банке први, други, четврти, пети и шести циклус
Марко Јеремић Роки Озренов телохранитељ други, трећи, четврти и пети циклус
Александар Срећковић Кубура Богоје Мирковић Мирин муж први, четврти, пети и шести циклус
Гојко Балетић Радован Шљивић Шојићев адвокат првих пет циклуса
Милена Васић Ражнатовић Леонтина Матић Мицика власница спа-центра од четвртог циклуса
Славица Крсмановић Живадинка Шојићева служавка прва четири циклуса
Драгица Ристановић Анђелина Шојићева служавка од петог циклуса
Наташа Марковић Весна Јосић Мирослављева жена прва три циклуса
Милан Томић Станимир Стојковић Шојићев телохранитељ први, други, четврти и пети циклус
Милан Милосављевић Микица Прикић члан Хаџиздравковићеве странке сви циклуси
Радојко Јоксић Сретеновић члан Хаџиздравковићеве странке прва три циклуса
Бранко Цвејић Симоновић Мирослављев шеф први циклус
Јелена Чворовић Танкосава Тасић Шојићева бивша љубавница први, други, четврти и пети циклус
Ненад Ненадовић Емерих амбасадор трећи, четврти и шести циклус
Славиша Чуровић Ентони Баримур амбасадоров аташе трећи, четврти и шести циклус
Јелена Јовичић Данијела Ћиркова вереница трећи циклус
Миодраг Ракочевић Шиља инсајдер Озрена Солдатовића други, трећи, четврти и шести циклус
Зоран Ћосић Звонимир Шулејић власник Орвел телевизије пети и шести циклус
Зинаида Дедакин Симонида Хаџиздравковић Хаџиздравковићева супруга други, четврти, пети и шести циклус
Зоран Бабић Крста Недељковић Крља радник на фарми крокодила сви циклуси
Јаков Јевтовић Пеђа пословођа на Стојковићевој пумпи сви циклуси
Раде Марјановић Грујица Грујовић папарацо и водитељ ријалитија Погани језици први, пети и шести циклус
Радмила Томовић Констанца Шојићева саветница први циклус
Зоран Ранкић Ракочевић судија за прекршаје први циклус
Иван Босиљчић Томић истражни судија први циклус
Миле Станковић Калоперовић члан Шојићеве странке прва два циклуса
Стеван Гардиновачки Трифун Калоперовић Калоперовићев деда други циклус
Мирјана Карановић Лула Јанићијевић Маринкова бивша супруга други циклус
Томо Курузовић Тома Тимотијевић председник месне заједнице трећи, четврти и шести циклус
Ева Рас Евица Тасић Танкосавина мајка четврти циклус
Александар Хрњаковић отац Живорад свештеник четврти циклус
Божидар Стошић Старчевић истражни судија пети циклус
Милан Антонић Свирчевић председник општине пети и шести циклус
Драган Мићаловић Средоје угоститељ пети и шести циклус
Феђа Стојановић Павле Цветковић Филипов професор српског језика други циклус
Ива Штрљић Тијана Новаковић стриптизета други циклус
Саша Јоксимовић Радиша Шојићев синовац други циклус
Игор Ђорђевић Предраг Жмикић власник јувелирске радње шести циклус
Бранка Митић госпођа Маца Мирослављева стрина први циклус
Ерол Кадић Милорад Јањић Мићко редитељ други циклус
Слободан Стефановић Милојица монтажер шести циклус

Промена улога кроз серију

[уреди | уреди извор]
  • Веселин Стијовић се у деветој епизоди појавио као Ђуровић, Хаџиздравковићев адвокат, да би у другом и четвртом циклусу играо Ђуру, шефа у Шојићевој кафани Удри бригу на весеље.
  • Бора Ненић се у 18. епизоди појавио као затворски чувар, а у 44. епизоди је играо Милорадовића, који са Пантићем на пијаци скупља потписе за оснивање странке.
  • Глумица Теодора Живановић је тумачила новинарку у три епизоде у серији. У 68. епизоди се звала Маја Станковић, затим Леонида Паликућа у 70. епизоди, док се на крају, у 86. епизоди звала Констанца (презиме није поменуто).
  • Драго Чумић је у другом циклусу тумачио полицијског инспектора, а трећем и шестом циклусу професора ликовног у пензији Северина Кукића (који се у Бољем животу појавио као професор Јанковић, звани Мравојед).
  • Павле Јеринић се у 29. епизоди појавио у улози шофера Марка који ради у министарству, док је у трећем циклусу играо новинара.
  • Милан Антонић, који је тумачио Свирчевића од петог циклуса, претходно се појавио у 64. епизоди као аутомеханичар који је ишао са Богојем да купи ауто.
  • Михаило Лаптошевић се у седмој епизоди појавио у улози телохранитеља Озрена Солдатовића, док је у 53. епизоди, на почетку четврог циклуса, играо секретара у амбасади.
  • Радојко Јоксић је у прва три циклуса играо Сретеновића, члана Странке демократске ренесансе, али се у претпоследњој епизоди појавио као др Јанковић, члан Странке српског ускрснућа, у склопу гостовања у емисији Под рефлектором. Међутим, у последњој епизоди се поново појављује као Сретеновић.
  • Снежана Јеремић Нешковић је у четвртом циклусу тумачила радницу на шалтеру у спа-центру Леонтине Матић, док се у 88. епизоди појавила у улози водитељке политичке емисије у којој гостује Мирослава.
  • Весна Паштровић се у 27. епизоди појавила као масерка, док је у петом и шестом циклусу играла учесницу ријалити шоуа Погани језици.
  • Валентина Павличић је у првом циклусу тумачила Наталију Вуковић, главну уредницу таблоида, док се у 86. епизоди појавила као новинарка Едита Цекић.

Недоследности и анахронизми

[уреди | уреди извор]
  • Занимљиво је да су се Пантићеви синови у Тесној кожи звали Бранко (старији) и Александар (млађи). Међутим, у серији се зову Маринко и Благоје. Остали чланови породице су задржали иста имена која су имали у филмском серијалу.
  • Лик Пантићеве ћерке Мире је у Тесној кожи по редоследу средње дете, али је у серији најмлађе од троје деце. Будући да у Тесној кожи, чија се радња одвија 1982. године, тражи посао у струци, то би значило да је барем у раним својим 20-им годинама, чиме би у серији требало да буде у касним 40–им годинама. Међутим, у серији је представљена као знатно млађа, односно на почетку својих 30–их година.
  • У Тесној кожи, Мира је дипломирана правница која не може да се запосли, док на почетку серије помиње да има завршену прву годину Економског факултета. У 7. епизоди пак каже како се удала на другој години Више комерцијалне школе. Међутим, пред крај серије, када Мајсторовић тражи податке о њој, поверава се његовој секретарици Мелиси како је била спречена да матурира и да због тога нема ни завршену средњу школу, што доводи до нових недоследности.
  • Лик Димитрија Пантића имао је неколико анахрноизама. У Тесној кожи се наводи како је он још још увек млађи референт у својој 56. години, док је у серији подмлађен због промене глумца. Међутим, и поред тога што је у 4. епизоди поменуто како има 66 година, у 55. епизоди, приликом разговора са Петричевићем (Властимир Ђуза Стојиљковић) у банци, он сам истиче како има 73 године.
  • Више пута је поменуто да је Пантићев унук Филип (Милош Биковић) матурант, односно како је напунио 18 година. Међутим, од дешавања последњег наставка Тесне коже, где Пантић још није ни имао унучади до серије је прошло 15 година, због чега је немогуће да он има 18 година.
  • У више наврата се наводи како Пантићев млађи син има 35 година, односно да је рођен 1971. године. Међутим, ово представља контрадикторност с обзиром на то да он у Тесној кожи, чија се радња одвија 1982. године, има 16 година и увелико похађа средњу школу.
  • Иако је Шојић на почетку серије код Констанце рекао да жели да постане министар без портфеља, касније у другом циклусу код мандатара Мајсторовића није уопште ни чуо ни знао шта је министар без портфеља.
  • Иако је на почетку серије поменуто да Пантић има 66 година, што значи да је рођен 1940. године, на основу одређених детаља његова година рођења је заправо 1931, будући да је у првом циклусу улога писана за Николу Симића, што је у више наврата потврдио и сам сценариста. Наиме, приликом рачунања година у 4. епизоди, лик је дошао до броја 3.937 као збира броја 2.006 као тадашње текуће године и своје године рођења. У 12. епизоди, поменуто је како је са 16 година учествовао на градњи пруге Шамац-Сарајево, изграђене 1947. године, док се у другим епизодама првог циклуса наводи и да је био ангажован у демонстрацијама поводом Тршћанске кризе, које су се догодиле 1953. године.
  • У Тесној кожи, глумац Гојко Балетић је тумачио улогу Пантићевог старијег сина, док је у серији играо Радована Шљивића, Шојићевог адвоката. Наиме, улога старијег сина је у серији од почетка била намењена Миленку Заблаћанском, будући да је сценариста са њим према сопственим изјавама имао пријатељски однос.
  • У раним епизодама серије Хаџиздравковић се звао Лазар. Међутим, у 75. епизоди жена га ословљава именом Миодраг, док се у 79. епизоди приликом телефонског разговора са Миром представио као Милентије.
  • У другом циклусу име Хаџиздравковићеве жене било је Миланка, да би се у каснијим циклусима звала Симонида.
  • У ранијим епизодама име Мирослављеве жене је било Весна, али је у трећем циклусу промењено у Светлана.
  • Иако је адреса на којој живи породица Пантић првобитно била Невиних жртава 10, касније је више пута истицано како живе у истој улици, али под бројем 13.
  • Иако на почетку серије вози аутомобил, у трећем циклусу Шојић сам истиче како нема положен возачки испит, као и да је због тога принуђен да ангажује возача.
  • У 13. епизоди се помиње како је Шојић купио кућу и платио је 3 милиона еура. У каснијим епизодама се сазнаје да је Шојић кућу добио у замену за доживотно издржавање госпође у позним годинама.
  • Иако се на почетку Срећних људи помиње како има двоје деце, Озрен Солдатовић више пута истиче како није засновао породицу и да на Аламуњу гледа као на сопственог сина.
  • У 50. епизоди, приликом претреса у банци, шеф обезбеђења говори како се Мирослав (Небојша Илић) презива Митровић читајући податке са његове личне карте, иако је Мирослављево презиме до тада било Станковић.
  • У 16. епизоди се види да на саобраћајној дозволи др Маричића (Драган Јовановић) пише да се зове Бранко, мада је касније више пута помињано да се зове Душан.
  • У 27. епизоди, Ћирко (Александар Дунић) служавку ословљава именом Љубица, док се она у наредним епизодама звала Живадинка.
  • У току серије, Пикиљић (Миленко Павлов) се више пута представља под именом Јефта. Међутим, на плакату Странке здравог разума са његовим ликом, испод слике пише Славољуб Пикиљић.
  • На почетку серије, помињано је да се банка чији је Петричевић директор зове Империјал, што у 59. епизоди као њен клијент истиче и Благоје Пантић приликом гостовања у политичкој емисији. Међутим, у 88. епизоди, Благоје говори како је њено име Европска банка, што је у другом и последњем циклусу поменуто у више наврата.
  • У 64. епизоди помиње се како Роска (Мира Бањац) има 77 година, али се у последњој епизоди истиче да као најстарији посланик у скупштини има 84 године.
  • Мандатарова секретарица (Милица Милша) се прво звала Мелиза, а касније Мелиса.
  • Ива Штрљић је глумила стриптизету која се прво звала Тијана, а касније Сузана.
  • Занимљиво је да је улогу Рокија, телохранитеља Озрена Солдатовића, тумачило чак три глумца. У првом циклусу улогу је тумачио Богдан Кузмановић, који ју је играо и у Срећним људима; од другог до петог циклуса га је играо Марко Јеремић, да би у последњем циклусу улогу тумачио Срба Стојиљковић, који је у претходним циклусима играо Аламуњиног сарадника Злоћка.
  • Улогу Станимира Стојковића, Шојићевог телохранитеља, у претходним циклусима тумачио је Милан Томић, док га је у последњем циклусу заменио Урош Јаковљевић.
  • У претходним циклусима, амбасадор се звао Емери а аташе Баримур, док у последњем циклусу амбасадор ословљава аташеа са Емери. Амбасадорово име није поменуто.
  • У емисији Погани језици када се показује Гришин измокрени камен, водитељ Грујица (Раде Марјановић) говори како се баба Роска презива Марјановић а до тада је била Михајловић.
  • У једној од последњих епизода, у канцеларији власника телевизије Орвел Шулејића, на једном од телевизора је пренос заседања скупштине, што нема смисла јер је у серији скупштина распуштена и расписани су нови избори.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Радни назив серије био је Странка здравог разума.[36]
  • Било је планирано да на почетку серије гостује певачица Сека Алексић, која је према сопственом признању одбила понуду.[37]
  • Иако је сценариста најавио крај серије, у одјавној шпици последње епизоде није се појавио уобичајени натпис „крај серије” већ само „крај деведесете епизоде”, што је, по многима, оставило отвореним могућност наставка серијала. Аутор је најпре изјавио да је серију немогуће наставити са озбиљно окрњеном екипом, захваливши Бранимиру Брстини што је пристао да у последњем циклусу одигра главну улогу[38]. Касније је, пак, истакао како је радња исцрпљена и заокружена, те да осећа велико олакшање што је серија уопште приведена крају[39].
  • Истовремено са продукцијом последњег циклуса Беле лађе, продукцијска кућа Гама је отпочела снимање филма Тесна кожа 5, без званичног Павићевог одобрења. Између аутора и продукцијске куће, повео се судски спор око ауторских права, који је Павић добио[40]. Ипак, уз одређене потешкоће и номиналне измене, продукција Тесне коже 5 (под радним називом Бесна кожа) је настављена. Премијера филма је била најављена за 2013. годину, те се очекивало да ће извесне измене у радњи које је донела Бела лађа бити анулиране, чиме би дошло до појединих анахронизама. Ипак, ни неколико година касније, овај филм није приказан.
  • При гостовању у Пожаревцу, глумац Александар Дунић је изјавио да постоји могућност наставка снимања Беле лађе јер су се створили финансијски услови за снимање. По његовој изјави, Милан Гутовић био је вољан да се врати у серију, а интересовање да поново игра улогу Димитрија Пантића показао је својевремено и Никола Симић. По његовим тадашњим наводима, чекала се „коначна реч” идејног творца серијала Синише Павића.[41] Ипак, у наредним годинама није дошло до реализације ове идеје, а и Никола Симић је у међувремену преминуо.
  • Осим у Србији, серија је емитована и у Босни и Херцеговини, Македонији и Хрватској.

Новогодишњи специјал

[уреди | уреди извор]

Тако је говорио Шојић је дводелни новогодишњи специјал премијерно емитован 1. и 2. јануара 2013. Програм се састоји од сцена из серије Бела лађа у којима је Срећко Шојић држао говоре на различитим скуповима и састанцима.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Датум емитовања прве епизоде, Приступљено 9. април 2013.
  2. ^ РТС :: „Бела лађа” бацила сидро, Приступљено 5. април 2013.
  3. ^ Dostanić, Dafina (2015-11-28). „Siniša Pavić: Izdali su me glumci”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  4. ^ „Шојић чучи у сваком од нас”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  5. ^ „SINIŠA PAVIĆ: Pišem novu seriju, uradio sam sedam epizoda”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  6. ^ „Синиша Павић: Сви апсурди Срећка Шојића, ТВ ревија”. Кошутњак филм. 09. 06. 2007. 
  7. ^ „Press Online PANTIĆ TORPEDUJE”. www.pressonline.co.yu. Архивирано из оригинала 18. 01. 2007. г. Приступљено 2025-12-16. 
  8. ^ Tešić, Mihailo (2018-11-29). „Legendarni Siniša Pavić za VICE o malim, velikim i Srećnim ljudima”. VICE (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  9. ^ „PRESS ONLINE "Bela lađa" uzvraća Pantiću”. www.pressonline.co.yu. 18. 01. 2007. Архивирано из оригинала 24. 05. 2022. г. Приступљено 01. 07. 2024. 
  10. ^ „Синиша Павић: Нећу политичаре у својој серији!”. Press. 18. 02. 2009. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г. Приступљено 18. 05. 2024. 
  11. ^ Umro Milenko Zablaćanski — Press Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. децембар 2008), Приступљено 5. април 2013.
  12. ^ „Преминуо Петар Краљ”. novosti.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  13. ^ Blic Online | Gutović do sada zarađivao 2.000 evra po epizodi „Bele lađe”, Приступљено 5. април 2013.
  14. ^ „Гутовићеви услови нису прихватљиви”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2024-12-08. 
  15. ^ Ц, А.. „Суд забранио снимање „Тесне коже””. Politika Online. Приступљено 2024-12-08. 
  16. ^ „SINIŠA PAVIĆ: Pišem novu seriju, uradio sam sedam epizoda”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-12-08. 
  17. ^ Blic Online | Branimir Brstina umesto Milana Gutovića, Приступљено 5. април 2013.
  18. ^ „РТС :: Филм и ТВ :: „Бела лађа“ плови ка мирној луци”. www.rts.rs. Приступљено 2024-07-01. 
  19. ^ NIN.RS. „Mi odavno živimo u laži”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  20. ^ „FENOMEN KULTNE SRPSKE SERIJE: "Bela lađa" sigurno plovi”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  21. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2025-12-16. 
  22. ^ arhiva, blic (2006-08-02). „'Tesna koža' postaje serija - Blic”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  23. ^ „Срђан Васић: Тесна кожа постаде Бела лађа, подкаст Појачало”. 26. 04. 2024. 
  24. ^ „Тужба против Павића”. www.pravda.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 2025-12-16. 
  25. ^ „Tesna koža ipak na Prvoj?!”. Glossy (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  26. ^ „Шојић у парламенту, Вечерње новости”. 
  27. ^ arhiva, blic (2006-08-02). „'Tesna koža' postaje serija - Blic”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  28. ^ K, A. V. ,J (2021-05-10). „selo gori a baba se ceslja najgledanija serija”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  29. ^ „Nastavlja se snimanje "Bele ladje"”. mondo.rs (на језику: српски). 2007-11-15. Приступљено 2025-12-16. 
  30. ^ Džodan, N. (2010-07-22). „Ove jeseni bez „Bele lađe“ - Blic”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  31. ^ Бела лађа 5, РТС.
  32. ^ Odabašić, Jelena (2011-12-16). „Branimir Brstina umesto Milana Gutovića - Blic”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  33. ^ „„Бела лађа“ стиже у јануару”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  34. ^ Dostanić, Dafina (2012-03-29). „Siniša Pavić: Izdali su me glumci - Blic”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  35. ^ „„Бела лађа“ плови ка мирној луци”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-12-16. 
  36. ^ „Од децембра нова Павићева серија на РТС”. mondo.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  37. ^ „Politika: Filmske ponude dobijam svaki dan - BalkaniYUm.TV”. www.balkaniyum.tv. Приступљено 2024-05-19. 
  38. ^ Siniša Pavić: Izdali su me glumci, ovo je kraj „Tesne kože”! : svet[мртва веза], Приступљено 5. април 2013.
  39. ^ Bela Ladja Kraj Serije Sinisa Pavic O Seriji — Youtube, Приступљено 5. април 2013.
  40. ^ Blic Online | „Košutnjak film”: Pavić ima sva autorska prava, Приступљено 5. април 2013.
  41. ^ „Александар Дунић наступа у Пожаревцу”. ebranicevo.com. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 6. 12. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бела_лађа&oldid=30956548”