Серије Синише Павића
Овај појам подразумева телевизијске серије, чији је аутор драмски писац Синиша Павић, уз сарадњу са својом супругом Љиљаном. Посебно ће бити истакнути случајеви где је Павић био само коаутор.
Предуслови за категоризацију[уреди | уреди извор]
Овај чланак обрађује оне серије, у којима је Павић самостални аутор, самостални сценариста, или коаутор и косценариста са једном другом особом. Неће бити наведене оне телевизијске серије, где је Павић био члан групе аутора (попут серије Позориште у кући).
Период 1971—1987. године: коауторства и мини-серије[уреди | уреди извор]
Дипломци (1971)[уреди | уреди извор]
Напомена: коауторство са режисером Небојшом Комадином
Мини-серија Дипломци прва је где ауторство потписује Синиша Павић. Радња говори о животу групе студената на периферији Београда. Прва епизода је премијерно приказана 21. септембра 1971. године. Промовисала је неколико младих глумаца, који ће потом наставити да се појављују у Павићевим пројектима- Милана Гутовића, Николу Симића, Петра Краља, Властимира Ђузу Стојиљковића,...
Отписани (1974)[уреди | уреди извор]
Напомена: коауторство са Драганом Марковићем
Отписани је телевизијска серија, која је стекла култни статус. За разлику од осталих остварења партизанског жанра, њена радња описује авантуре младих илегалаца у окупираном Београду за време Другог светског рата. Настала је по истоименој књизи Драгана Марковића, а упоредо са снимањем серије, снимљен је и филм „Отписани“, који предстваља спој прве две епизоде серије (за разлику од серије, која је снимљена у црно-белој техници, филм је снимљен у боји). Због велике популарности серије, две године касније, снимљен је наставак под називом „Повратак отписаних“, у чијој продукцији Павић није учествовао. Ова серија је прославила младе глумце Драгана Николића и Воју Брајовића, који ће се појављивати и у појединим каснијим Павићевим пројектима.
Врућ ветар (1980)[уреди | уреди извор]
Врућ ветар је мини-серија снимана крајем 1979. године, а премијерно емитована од јануара до марта 1980. Реч је о првом самосталном серијском пројекту овог аутора.
Главни јунак Боривоје Шурдиловић (кога је тумачио већ афирмисани глумац Љубиша Самарџић), из провинције у јужној Србији долази у Београд у потрази за бољим животом. Међутим, да би остварио своје жеље, пролази кроз разноразне авантуре. Мења многе послове, од берберина и таксисте, да би на крају постао познати београдски фризер.
Шпанац (1982)[уреди | уреди извор]
Шпанац је мини-серија из 1982. године. Режирао ју је Сава Мрмак. Павић је сценарио написао по мотивима из књиге „Први кораци ка слободи” Миће Јеремића. Радња је базирана на истинитом догађају и прати живот револуционара и народног хероја Жикице Јовановића Шпанца од почетка рата у Југославији, априла 1941. до почетка устанка, јула 1941. године. У серији је сликовито приказана прва устаничка акција у Србији, која се одиграла 7. јула 1941. године у Белој Цркви.
Бањица (1984)[уреди | уреди извор]
Као и у претходном случају, Павић је написао сценарио, а режију потписује Сава Мрмак. Ова мини-серија је снимљена поводом четрдесетогодишњице ослобођења Београда, октобра 1944. године. Радња прати живот логораша у последњој години злогласног Бањичког логора.
Одлазак ратника, повратак маршала (1986)[уреди | уреди извор]
Последња мини серија где је Павић сарађивао са режисером Савом Мрмком има 4 епизоде и састоји се из два дела. Први део серије прати догађаје у вези са боравком Јосипа Броза Тита у окупираном Београду, у лето 1941. и његов прелазак на ослобођену територију, септембар исте године. Други део серије приказује Титов боравак у Москви и Вршцу, 1944. и његов долазак у ослобођени Београд.
Период после 1987. године: целовечерње серије[уреди | уреди извор]
Године 1987, отпочело је снимање прве од самосталних серија Синише Павића, које садрже више десетина епизода, а чија продукција је у просеку трајала по око 4 године. До 2021. године, Павић је написао сценарио за 6 таквих серија:
- Бољи живот (1987—1991)
- Срећни људи (1993—1996)
- Породично благо (1998—2002)
- Стижу долари (2004—2006)
- Бела лађа (2006—2012)
- Јунаци нашег доба (2019—2021)
Такође, настављајући свој циклус серија са темом из савремене историје, Павић је у продукцији Телевизије Сарајево, написао и сценарија за серије Мисија мајора Атертона 1986 и Рањеник 1988. Обе у режији Саве Мрмка.
У међувремену, поред сценарија за сродне филмове и празничне специјале, Павић је још само написао текст за мини-серију Оно наше што некад бејаше, по тексту Стевана Сремца.
Бољи живот (1987—1991)[уреди | уреди извор]
Ова серија постигла је рекордну гледаност у бившој Југославији. Садржи 82 епизоде као и новогодишњи специјал премијерно је емитована у периоду од 1987. до 1991. године, а после је доживела бројне репризе. Због велике популарности серије направљен је и филм Бољи живот.
У првом циклусу (1987—1988. година) снимљено је 22 епизоде, у другом 25, а у трећем 35. Режију су потиписала тројица редитеља. На првих 25 епизода сарађивали су Александар Ђорђевић и Михаило Вукобратовић, а на 22 Вукобратовић и Андрија Ђукић. Трећи циклус почео је истоименим целовечерњим филмом снимљеним 1989. године, који је, као и свих 35 епизода другог циклуса (сниманог 1990), режирао Михаило Вукобратовић.
У главној улози је петочлана београдска породица Попадић (муж, жена, два сина и кћерка). Они се сукобљавају са свакодневним проблемима у друштву. У улози главног јунака Драгише Попадића, главе породице Попадић, је Марко Николић. Његову супругу Емилију Попадић тумачи Светлана Бојковић, старијег сина Сашу игра Борис Комненић, млађег - Бобу Драган Бјелогрлић, а кћерку Виолету тумачи Лидија Вукићевић.
Срећни људи (1993—1996)[уреди | уреди извор]
Серија је снимана од 1993. до 1996. године, те касније више пута репризирана. Садржи 70 епизода, као и новогодишњи специјал , у трајању од 45 минута. Режију потписују Александар Ђорђевић и Слободан Шуљагић.
Главни јунаци у серији су чланови породице Голубовић (отац, мајка, њихов син, синовљева жена и њихово двоје деце). У време санкција и тешког живота, ова породица суочава се са проблемима у свакодневном животу. Свако је принуђен да се снађе на свој начин.
Породично благо (1998—2002)[уреди | уреди извор]
Ову серију, сниману од 1998. до 2002. године су продуцирали РТС и Комуна, те она има 62 епизоде. Режију су урадили Александар Ђорђевић и Михаило Вукобратовић. Композитор музике је Корнелије Ковач.
Главни јунаци су чланови београдске породице Гавриловић (деда, отац, супруга, и њихово троје деце). Деда Трајко Гавриловић, закопао је ћуп са благом испод једног дрвета на свом плацу. У тешким временима, његов син Гаврило мора да прода тај плац (не знајући за ћуп) и дође до новца. Плац купује Тика Шпиц који сазнаје за ћуп и ископава га. Тада долази до разних заплета. По мотивима серије снимиљен је филм Тајна породичног блага.
Стижу долари (2004—2006)[уреди | уреди извор]
Стижу долари је ТВ серија, слично претходној, реализована у продукцији Комуне и Радио-телевизије Србије. Емитована је од 2004. до 2006. године, у два циклуса. Режирао ју је Михаило Вукобратовић. У главним улогама су Миленко Заблаћански, Нела Михајловић, Александар Берчек, Драган Јовановић и Иван Босиљчић. Радња серије доводи се у везу са породицом Љутић, тачније двојицом браћом, Ненадом и Предрагом, при чему први живи у малом граду у Србији, а други у Београду. Њима се јавља њихов ујак Горчило, који живи у Америци, те изражава жељу да се врати у Србију и ту проведе последње дане. Породица почиње да праве планове шта ће учинити с доларима које ће богати ујак донети са собом. Ускоро цела Ненадова варош сазнаје за ујака па сви смишљају начин како би се окористили о богатог суграђанина, укључујући и локалног мафијаша Гуштера, корумпираног председника општине, новопечену богаташицу Елизабету и друге. Оно што нико од њих не слути јесте да је Горчило банкротирао и да се у Србију враћа - без динара. Истовремено, млади општински службеник одлучује да разоткрије председника и његове мутне послове, а други ток серије прати његову љубавну романсу с младом секретарицом Марином.
Бела лађа (2006—2012)[уреди | уреди извор]
Бела лађа представља индиректан наставак серијала филмова "Тесна кожа", са Миланом Гутовићем у главној улози, али Петром Краљом, уместо Николе Симића у улози Димитрија Пантића. Ова серија представља најкомплекснији Павићев пројекат до данас, јер је снимана пуних 6 година и обухватила за овог аутора рекордних 6 циклуса. Њену продукцију су карактерисали смртни случајеви појединих важних глумаца (Миленка Заблаћанског и Петра Краља), те не баш сасвим разјашњено повлачење Милана Гутовића пре снимања последњег циклуса, што је, као и остали случајеви, условило битне измене самог сценарија[1]. РТС је отпочео са емитовањем 17. децембра 2006. године[2], а приказивање је после 6 серијала окончано јубиларном деведесетом епизодом 1. априла 2012.[3] Поред Радио-телевизије Србије, извршну продукцију потписује „Кошутњак филм“, а као и раније пројекте, серију је режирао Михаило Вукобратовић. За разлику од „Тесне коже“ у „Белој лађи“, главни актер није Пантић, већ Шојић. Он је бизнисмен и председник Странке здравог разума, коју финансира, Шојићев рођак по баби, Тихомир Стојковић „Тика Шпиц“ (Предраг Смиљковић). Његов заменик у странци је Пањковић (Драган Вујић), а његов вечити противник је Хаџи-Здравковић (Предраг Ејдус), председник странке „Демократска ренесанса“. Улази и у сумњиве послове са мафијом, мафијашким босом Озреном Солдатовићем (Душан Голумбовски), и његовом десном руком Аламуњом (Дејан Луткић). Породицу Пантић чине поред Димитрија, жена Персида (Љиљана Драгутиновић), синови Маринко (Миленко Заблаћански) и Блашко (Ненад Јездић), и кћерка Мирјана (Мирјана Мина Лазаревић). Маринко је разведен, док је Мира пред ивицом развода јер се преселила да живи код Пантића; Маринко из брака има два сина, Филипа (Милош Биковић) и Мићу, а Мира са мужем Богојем има сина Кићу (као што се може приметити, имена појединих ликова су промењена у односу на филмски серијал). Поред ликова из „Тесне коже“, у „Белој лађи“ се појављују и појединци из других Павићевих серија: Озрен Солдатовић ("Срећни људи"), Тихомир Стојковић ("Породично благо"), Баба Роска ("Породично Благо"), Северин Кукић ("Тесна кожа“ и „Бољи живот"), судија Рис ("Породично благо"),...
Јунаци нашег доба (2019—2021)[уреди | уреди извор]
Jунаци нашег доба је српска телевизијска серија из 2019. године , која се реализује у продукцији Радио-телевизије Србије, Кошутњак филма и Телекома Србије. Серију режирају Михаило Вукобратовић и Иван Стефановић . Серија приказује како се припадници три различите генерације, најстарије, средње и младе сналазе у савременом свету, као и њихове погледе на исти. Прича прати породицу Чичановић, где се као главни лик издваја Мирослав звани "Чичко", човек у зрелом добу, особа која не ужива углед у породици. Чичку се указала велика животна прилика, која ће бити његов огромни успех или можда пропаст...
Оно наше што некад бејаше (2007)[уреди | уреди извор]
"Оно наше што некад бејаше" је мини серија, за коју је Павић написао сценарио по мотивима приповедака Стевана Сремца. Снимана је у Београду, Панчеву, Заклопачи а највише у Ваљеву. Емитована је 2007. године на РТС-у. Радња серије смештена је на почетак 20. века, када у једну србијанску варош долази путујуће позориште. Овај догађај изазваће велике промене у животима становника ове мале вароши. Практикант Љубивоје, опчињен глумом, придружује се позоришној трупи остављајући Икицу, девојку у коју је заљубљен, да би се посветио другој љубави.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Siniša Pavić: Izdali su me glumci, ovo je kraj “Tesne kože”! : svet, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Датум емитовања прве епизоде, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ РТС :: „Бела лађа“ бацила сидро, Приступљено 25. 4. 2013.