Бикић До

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бикић До
Rusinska crkva Uspenija Presvete Bogorodice (Bikić Do) 550.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 269
 — густина42*/км2
Географске карактеристике
Координате45°09′11″ СГШ; 19°17′25″ ИГД / 45.153166° СГШ; 19.290333° ИГД / 45.153166; 19.290333Координате: 45°09′11″ СГШ; 19°17′25″ ИГД / 45.153166° СГШ; 19.290333° ИГД / 45.153166; 19.290333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина132 м
Површина13,3* км2
Бикић До на мапи Србије
Бикић До
Бикић До
Бикић До на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22254
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Бикић До (русин. Бикич Дол) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 269 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Бикић до се налази на контакту сремске лесне заравни и алувијалне равни потока Шидина, на просечно 132 м н.в. Насеље има издужену основу и линеарну структуру, услед концентрације кућа дуж једне улице.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Место је настало насељавањем Русина на поседу манастира Привина Глава. Они су радили у околним виноградима, насељавајући виноградарске куће северно од данашњег села, па је формирано насеље разбијеног типа. Данашње село настало је после II свет. рата, као део насеља Привина Глава. Година 1970 добија статус самосталног насеља.[2]

Археологија[уреди | уреди извор]

На данашњем потезу Чаризовац (Чазировац) северно од села 1952. године пронађени су средњобронзане монете, скривене у керамичкој посуди која је била закопана. Укупно је нађено 11.459 комада новца из IV века, који су били ковања римских владара, и то Лицијана и Константина великог са синовима.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бикић До живи 266 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,3 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 475
1953. 447
1961. 408
1971. 346
1981. 301
1991. 299 295
2002. 336 336
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Русини
  
160 47,61 %
Срби
  
110 32,73 %
Хрвати
  
39 11,60 %
Југословени
  
9 2,67 %
Словаци
  
7 2,08 %
Мађари
  
6 1,78 %
Словенци
  
1 0,29 %
Роми
  
1 0,29 %
непознато
  
1 0,29 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Привина Глава, на којој се налазе два насеља Привина Глава и Бикић До

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 39.
  2. 2,0 2,1 Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 29.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]