Панонскорусински језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Русински.
панонскорусински језик
руски язик, руска бешеда, русински язик
Говори се у  Србија
 Хрватска
Број говорника
 приближно 20.000 (недостаје датум)
ћирилица (панонскорусинска ћирилица)
латиница
Званични статус
Службени језик у
  Србија ( Војводина)
Регулише Статут Војводине
Језички кодови
ISO 639-3 –
Списак лингивста
 rue-par
Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби

Панонскорусински или само русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик којим се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).

Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.

Класификација[уреди]

Статус русинског језика је предмет бројних расправа које се могу свести на три теорије:

  • русински језик је стандардизовани западноукрајински дијалект (Володомир Хнаћук)[1] или дијалект књижевног руско-украјинског језика (Хавријил Костељник).[2]
  • русински језик је стандардизовани источнословачки дијалект[1] (Франтишек Пастрнек, Јозеф Штолц, Вјачеслав Чарски).[3]
  • русински језик је социолингвистички посебан словенски микројезик[4] у коме се преплићу источнословенске и западнословенске црте[3] (Александар Дуличенко, Митар Пешикан, Јулијан Рамач).

Писмо[уреди]

Русински језик користи искључиво ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 31 слово и додатни меки знак:

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е
Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к
Л л М м Н н О о П п Р р С с
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
Щ щ Ю ю Я я Ь ь

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 Фејса (2005). стр. 23.
  2. ↑ Studia Ruthenica (2005). стр. 105.
  3. ↑ 3,0 3,1 Други Руси и други руски? ruskarec.ru
  4. ↑ Фејса (2012). стр. 217.

Литература[уреди]

  • Фејса, Михајло (2005). Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад. 
  • Studia Ruthenica. 10-13. Нови Сад: Друштво за русински језик, литературу и културу. 2005. 
  • Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука. 

Спољашње везе[уреди]

Поређење језика[уреди]

Поређење русинског језика Бачке и српског језика

Референце[уреди]

  1. ↑ Зі Статуту Автономної області Воєводина.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панонскорусински_језик&oldid=15434309“