Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)
Панонскорусински или само русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик којим се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.
Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).
Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.
У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.
Двојезични назив места Руски Крстур на саобраћајном знаку на српском и русинском језику
Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.
Статус русинског језика је предмет бројних расправа које се могу свести на три теорије:
русински језик је стандардизовани западноукрајински дијалект (Володомир Хнаћук)[1] или дијалект књижевног руско-украјинског језика (Хавријил Костељник).[2]
русински језик је стандардизовани источнословачки дијалект[1] (Франтишек Пастрнек, Јозеф Штолц, Вјачеслав Чарски).[3]
русински језик је социолингвистички посебан словенски микројезик[4] у коме се преплићу источнословенске и западнословенске црте[3] (Александар Дуличенко, Митар Пешикан, Јулијан Рамач).
Текст на русинском језику Бачке
„Войводина то автономна покраїна гражданкох и гражданох хтори у нєй жию, у составе Републики Сербиї. Войводина то реґия у хторей ше традиционално пестує вецейкултуралносц, вецейконфесионалносц и други европски принципи и вредносци. Войводина нєрозлучна часц Републики Сербиї“[5].
Текст на српском језику
„Војводина је аутономна покрајина грађанки и грађана (у даљем тексту: грађани) који у њој живе, у саставу Републике Србије. Војводина је регија у којој се традиционално негују вишекултуралност, вишеконфесионалност и други европски принципи и вредности. АП Војводина је неодвојиви део Републике Србије“.
Поређење три кодификована русинска језика
SRBРусински језик Бачке (Бачваньско-руска бешеда, бачваньски руски язик, бачвансько-русинська мікромова, бачвансько-сримська, паннонська мова, бачвансько-сримський варіант української літературної мови)
Того року ше одбуло уж друге стретнуце габурчанох по походзеню, хторих у Валалским уряду, у Габури 8. юлия 2006. року, на родней груди привитал староста валалу М. Ющик. Щири слова, подзековносц, пиха и гордосц пре добри глас о своїм валалу, витаня длуго нєвидзеней родзини, здогадованя на давни часи, на Габуру, на родзину и традицию, мали свойо место нє лєм на стретнуцох родзини, алє и на цалей дводньовей културно-уметнїцкей и спортовей програми хтора ше одбувала под назву: «Габура шпива и шпортує».
POLРусински језик Лемкившчине-Пољска (Лемківсько-горлицька мікромова, русински језик који је најближи стандардном украјинском језику)
Того року одбыла ся уж друга стрича габурскых родаків, котрых на Сільському уряді в Габурі 8. липця 2006, на ридни земли привитав староста села М. Ющік. Щиры слова подякы і гордости за шыриня доброй славы свого села, витаня медже довго невидженыма родаками, спомины давных часив, Габури, родини і традициї были не лем на стричи родаків, але і на цілим дводньовим культурно-суспільним і спортовим сьвяті, яке ся одбыло під назвом «Габура співає і спортує».
SVKРусински језик Прешевшчине-Словачка (Русинська мікромова на Пряшівщині, лемківсько-пряшівська, шарисько-пряшівська)
Того року ся одбыла уж друга стріча габурскых родаків, котрых на Сельскім уряді в Габурі 8. юла 2006, на роднім ґрунті привитав староста села М. Ющік. Слова до душы, подякы і гордости за шыріня доброго хыру о своїм селі, витаня довго невидженых родаків, споминаня на давны часы, на Габуру, на родину і традіції мали свій простор нелем на стрічі родаків але і на цілій двадньовій културно-сполоченьскій і шпортовій акції, яка ся одбывала під назвом: «Габура співає і шпортує.»
Того року відбулася друга зустріч габурських земляків, котрих на Сільському уряді в Габурі 8 липня 2006 року, на рідній землі привітав староста села М. Ющік. Щирі слова подяки й гордості за поширення доброї слави свого села, вітання довго не бачених земляків, спомини давніх часів, Габури, родини і традицій мали місце не лише на зустрічі земляків, але й на дводенному культурно-суспільному і спортивному святі, яке відбувалася під назвою «Габура співає і займається спортом».
Основне речи и реченице на русинском језику[уреди]
(У заградама је дата приближна транскрипција на српском језику.)
Гей (/hej/) - Да
Нє (/nje/) - Не
Здраво (/zdravo/) - Здраво
Дзекуєм (/dzekujem/) - Хвала
Нєт на чим (/njet na čim/) - Нема на чему
Добре рано (/dobre rano/) - Добро јутро
Добри дзень (/dobri dzenj/) - Добар дан
Добри вечар (/dobri večar/) - Довро вече
До видзеня (/do vidzenja/) - До виђења
Як ше волаце? (/jak še volace/) - Како се зовете?
Волам ше... (/volam še/) – Зовем се ...
Модлїм Вас/це (/modljim vas ili ce/) - Молим Вас/те