Сот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сот
Sot panorama.jpg
Панорама Сота
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Шид
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 679
 — густина 34/km2
Положај
Координате 45°09′20″ СГШ; 19°19′01″ ИГД / 45.155666° СГШ; 19.316833° ИГД / 45.155666; 19.316833 Координате: 45°09′20″ СГШ; 19°19′01″ ИГД / 45.155666° СГШ; 19.316833° ИГД / 45.155666; 19.316833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 157 m
Површина 23,6 km2
Сот на мапи Србије
Сот
Сот
Сот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22243
Позивни број 022
Регистарска ознака ŠI

Сот је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 679 становника.

Историја[уреди]

Сот се први пут помиње у мађарским документима 1297. године. Међутим, прва налазишта која доказују да је Сот био настањен много раније нађена су на више локалитета у околини села. На потесу Градина пронађени су трагови насеља из периода неолита, сопотско-ленђелске културне групе. Упоредо са Сотом, постојало је и место Пакледин које почетком 18. века престаје да постоји. У средњем веку Сот се помиње у списима поседа племићких породица Горјански, Хорват, Рашкаи и Гереб. У периодима владавине Горјанских, Сот је забележен као утврђење. Под Турцима је од 1526. до 1688. када су десетину и друге дажбине плаћали турском поседнику Кенесаковићу из Нијемаца. Од ослобођења од Турака, заједно са већим делом Срема припали су поседима италијанског грофа Одескалкија. У првом нађеном попису породица из 1736. године помиње се 12 породичних старешина у Соту и 28 у суседном Пакледину. Пресељење Пакледина у Сот догодило се 1742. године највероватније због изградње Римокатоличке цркве Св. Катарине у Соту. После 1848. године и ослобађања од феудалне власти Сот је у саставу Аустроугарске монархије до 1918. године. Стварањем краљевине СХС Сот улази у састав Илочког среза и Дунавске бановине. Стварањем Бановине Хрватске и Сот са илочким срезом улази у њен састав, У овом статусу село је било до почетка Другог светског рата када потпада под Павелићеву НДХ. Село је ослобођено 04.12.1944. године и тај датум се и данас обележава као Дан села. Стварањем републичке границе између Републике Хрватске и Републике Србије од стране Ђиласове комисије Сот је од 1948. године у срезу Шид. Након рата деведесетих година долази до великих миграција становништва и мењања националне структуре села.

Демографија[уреди]

У насељу Сот живи 651 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,9 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 290 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.202
1953. 1.279
1961. 1.272
1971. 1.077
1981. 900
1991. 819 801
2002. 816 791
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
340 42,98 %
Хрвати
  
317 40,07 %
Мађари
  
33 4,17 %
Словаци
  
28 3,53 %
Југословени
  
15 1,89 %
Русини
  
7 0,88 %
Немци
  
1 0,12 %
непознато
  
45 5,68 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]