Борко Велевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БОРКО ВЕЛЕВСКИ
Borka Veleski.jpg
Борко Велевски Горанов
Датум рођења1912.
Место рођењаПрилеп
Србија Краљевина Србија
Датум смрти14. септембар 1942.(1942-09-14) (29/30 год.)
Место смртипланина Мукос
Бугарска Краљевина Бугарска
Професијадувански радник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од20. децембра 1951.

Борко Велевски - Горанов (Прилеп, 1912 — планина Мукос, 14. септембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1912. године у Прилепу, у сиромашној породици. Пошто је био одличан у основној школи, родитељи су чинили крајње напоре да заврши гимназију. Пошто је почео да чита марксистичку литературу, искључен је из седмог разреда гимназије. Уписао је војну школу у Новом Саду, али ни њу није завршио, па се вратио у Прилеп, где се запослио у дуванској индустрији.

Истовремено је радио на гајењу дувана, те је био један од организатора удружења произвођача дувана у Прилепу. Сезонски дувански радници тражили су да их предводи у штрајку, који је почео 4. априла 1938. године. Штрајкачи су тражили побољшање материјалног положаја. Борко, као један од руководилаца УРС-а, стао је на чело две хиљаде штрајкача и још хиљаду занатлија који су им се придружили. После месец дана штрајк је имао делимичне успехе, али је Борко добио отказ. Био је оптужен да је у говоре које је држао штрајкачима уносио „политичку садржину“. Због тога је ухапшен, али је убрзо био пуштен.

Биста Борка Велевског, Парк Револуције у Прилепу.

Последње две године уочи рата, постао је секретар удружења произвођача дувана, преко кога су се произвођачи борили за боље продајне цене дувана. Борко је био изабран за повереника при откупу дувана. Уочи Априлског рата био је често позиван на војне вежбе. Тада је већ био члан Комунистичке партије Југославије.

После окупације ступио је у прву партизанску чету на Селечкој планини, 12. септембра 1941. године. Пошто је био пешадијски наредник, био је војнички најприпремљенији партизан у чети. Обучавао је младе борце, који су 11. октобра извршили напад на Прилеп. У току 1941. и до септембра 1942. године, Борков одред предузимао је највише акција. Као командант прилепског одредаДимитар Влахов“, маја 1942. године постао је познат под псеудонимом Горанов.

У непријатељској офанзиви 14. септембра 1944. године, прва чета одреда „Димитар Влахов“ у којој је био и Борко, била је опкољена у непријатељском обручу на месту званом Сеченето, на планини Мукос. Бранећи одступницу, док су се партизани пробијали кроз обруч, Борко је пао смртно погођен митраљеским рафалом.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]