Јордан Чопела

С Википедије, слободне енциклопедије
јордан чопела
Jordan Čopela.jpg
Јордан Чопела
Датум рођењајануар 1912.
Место рођењаВарош, код Прилепа
 Османско царство
Датум смрти9. април 1942.(1942-04-09) (29/30 год.)
Место смртиБитољ
Бугарска Краљевина Бугарска
Професијарадник
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од1. августа 1949.

Јордан Чопела (Варош, код Прилепа, јануар 1912Битољ, 9. април 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у јануару 1912. године у селу Варош, код Прилепа. Потиче из земљорадничке породице, која се бавила гајењем дувана. Кад је одрастао, бавио се производњом дувана и био сезонски радник у Дуванском комбинату у Прилепу.

Као члан УРС-ових синдиката, 4. априла 1938. године, учествовао је, као члан штрајкачког одбора, у штрајку више од 2.000 радника. Године 1940. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Радио је у Удружењу произвођача дувана. Због организовања штрајка против предаје дувана Монополу, по ниским откупним ценама, позван је на војну вежбу. И тамо је организовао бунт, када су резервисти просули казане хране, због чега је три месеца провео у истражном затвору.

Биста Јордана Чопеле, Парк Револуције у Прилепу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, као члан Месног комитета КПЈ за Прилеп, радио је на организовању устанка. Учествовао је и у организовању Прилепског партизанског одреда. Често је одлазио у Одред и као члан Месног оперативног штаба, преносио директиве. Полиција је сазнала да се он илегално креће по граду и у околини села Варош и да одржава састанке, па га је стално тражила. У јануару 1942. године, по директиви Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, пребачен је на рад у Битољ, где је требало да помогне тамошњој партиској организацији у припремама за формирање партизанског одреда.

Одмах по диоласку у Битољ, Бугарска полиција је сазнала за његово присуство у граду и ушла му је у траг. У рано јутро, 9. априла 1942. године, полиција је опколила кућу у којој је ноћио. У неравноправној борби, тешко је рањен и ухваћен. Истог дана подлегао је ранама.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 1. августа 1949. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди | уреди извор]