Михо Михајловски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИХО МИХАЈЛОВСКИ
Miho Mihajlovski, foto.jpg
Михо Михајловски
Датум рођења (1915-10-25)25. октобар 1915.
Место рођења Кичево
 Краљевина Србија
Датум смрти 28. март 2003.(2003-03-28) (87 год.)
Место смрти Скопље
 Македонија
Професија електромеханичар
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Народни херој од 30. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Михо Михајловски (Кичево, 25. октобар 1915Скопље, 28. март 2003), учесник Народноослободилачке борбе, официр ЈНА, друштвено-политички радник СР Македоније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. октобра 1915. године у Кичеву. Основну школу и три разреда гимназије завршио је у родном граду. Након тога је почео да учи електромеханичарски занат. Отишао је у Београд и запослио се на земунском аеродрому. У Београду се повезао са печалбарима из свог краја, који су били активни у радничком покрету.

Радио је на земунском аеродрому све до капитулације Југославије, након чега се вратио у Кичево. Тамо се повезао са припадницима антифашистичког покрета. У пролеће 1942. године, био је ухапшен и подвргнут мучењу, али није изведен пред суд.

Приликом првог ослобођења Кичева, септембра 1943. године, био је командир вода. Тада је са групом партизана освојио касарну у граду. Код другог ослобођења Кичева у новембру 1943. године, са групом другова извршио је задатак минирања моста испред града. Тада је био борац у Првој македонско-косовској бригади.

Приликом повлачења са слободне територије Дебарце, Михо је био упућиван да пробија заседе, а пошто је знао да се служи радио-техником, био је упућиван и на специјалне задатке.

Током Фебруарског похода, постао је заменик команданта батаљона у Првој македонско-косовској бригади. Током похода, истакао се у борбама против Немаца код места Локов и Прждево, након чега је био похваљен од штаба бригаде пред стројем и добио на поклон револвер.

Истакао се и у једној борби против Бугара у априлу 1944. године. Пошто након првог јуриша није био пробијен обруч, Михо је на челу свог батаљона пробио непријатељске положаје, након чега су он и његов батаљон били похваљени.

У септембру 1944. године, приликом коначног ослобођења Кичева, опет је учествовао у борбама као командант батаљона. Приликом борби био је тешко рањен.

Након ослобођења био је заменик команданта бригаде за везу Корпуса народне одбране, инспеткор за везе у Југословенској народној армији, а 1949. године био је постављен за секретара Координационог комитета за народну одбрану при влади НР Македоније. Од 1954. до 1964. године вршио је службу у Секретаријату унутрашњих послова.

Умро је 28. марта 2003. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других одликовања. Орденом народног хероја одликован је 30. јула 1952. године.

Литература[уреди]