Атанас Забазновски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АТАНАС ЗАБАЗНОВСКИ
Atanas Zabaznoski.jpg
Атанас Забазновски Руски
Датум рођења(1925-01-07)7. јануар 1925.
Место рођењаПрилеп
 Краљевина СХС
Датум смрти17. мај 2013.(2013-05-17) (88 год.)
Место смртиСкопље
 Северна Македонија
Професијадруштвено-политички радник
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Атанас Забазновски — Руски (7. јануар 192517. мај 2013), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 7. јануара 1925. године у Прилепу, у земљорадничкој породици. Отац му је био пореклом из Русије, а мајка Македонка. После завршене основне и вечерње трговачке школе, изучио је кројачки занат.

У току 1938. и 1939. године, омладински покрет у Прилепу био је врло активан тако да је једној од омладинских организација приступио и Атанас. Био је активан члан организације, читао је и растурао летке по граду. Бавио се спортом и био фудбалер у ФК „Гоце Делчев“. Године 1941, постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије.

Народноослободилачка борба[уреди]

Почетком окупације Југославије у априлу 1941. године, заједно са групом омладинаца сакупљао је оружје и муницију, скривајући их у својој кући. Сакупљено оружје употребљено је приликом формирања партизанског одреда. После напада партизана на Прилеп 11. октобра 1941. године, Атанас је ухапшен.

Године 1942, постао је секретар скојевског актива. Његова кућа служила је за одржавање састанака и веза партијске организације с одредом. Био је под сталном паском полиције, али никад није ништа одао.

У октобру 1943. године придружио се партизанима и постао митраљезац у Првој македонско-косовској бригади. Тада је стекао надимак Руски (мк. Рускиот). Истакао се у борбама код Мраморца, Пусте Реке, Фуштана, Тушина и Кавадараца. У борби код Кавадараца био је рањен, те је неко време проборавио у партизанској болници.

Затим је завршио курс за скојевске руководиоце и постављен је за секретара СКОЈ-а 41. македонске дивизије НОВЈ. Са дивизијом је учествовао у борбама на Сремском фронту у пролеће 1945. године. У међувремену је прешао у Контраобавештајну службу Југословенске армије.

Послератна каријера[уреди]

После рата, радио је у Државном секретаријату унутрашњих послова до 1966. године. Радио је у КОС-у све до смене Александра Ранковића на Четвртом пленуму ЦК СКЈ, када је дао оставку у служби.[1] После тога прешао је у спољну трговину.

Био је председник Стонотениског савеза Македоније, председник Кајакашког друштва „Мирче Ацев“ у Скопљу и организатор два кајакашка светска првенства на рекама Трески и Радики у спусту и слалому на дивљим водама 1975. године.

Преминуо је 17. маја 2013. године у Скопљу.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Референце[уреди]

Литература[уреди]