Ђоре Дамевски
ђоре дамевски | ||||
---|---|---|---|---|
![]() Ђоре Дамевски | ||||
Лични подаци | ||||
Датум рођења | 15. јануар 1922. | |||
Место рођења | Прилеп, Краљевина СХС | |||
Датум смрти | 1995. (72/73 год.) | |||
Место смрти | Скопље, Македонија | |||
Професија | друштвено-политички радник | |||
Деловање | ||||
Члан КПЈ од | 1941. | |||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
Служба | НОВ и ПО Југославије | |||
Херој | ||||
Народни херој од | 27. новембра 1953. | |||
Одликовања |
|
Ђоре Дамевски Боксер (Прилеп, 15. јануар 1922 — Скопље, 1995), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Македоније и народни херој Југославије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 15. јануара 1922. године у Прилепу, у сиромашној занатлијској породици. Основну школу завршио је у Прилепу. После тога је изучио ковачки занат и бавио се гајењем дувана. Пре него што је почео да ради у Монополу, учествовао је у раду кружока револуционарне омладине у Прилепу. Почетком 1938. године, био је један од активних штрајкача међу монополским радницима. Године 1939, примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије.
Као члан УРС-ових синдиката, био је у разним секцијама КУД „Абрашевић“. Био је учесник велике Илинданске демонстрације 1940. године, због чега је петнаест дана био у затвору. Касније је, због растурања илегалних летака по граду, приведен у полицију заједно са својим родитељима.
Одмах после окупације Југославије, укључен је у војну комисију за скупљање оружја и припремање за оружану борбу против окупатора. Примљен је у чланство Комунистичку партију Југославије, након чега је постао секретар Месног комитета СКОЈ-а и члан Месног комитета КПЈ. Бугарска војска га је ухапсила током једне од акција чишћења града. Осуђен је на две године робије, коју је издржавао у Битољу, Скопљу, Бургасу и Пернику. Када је 1943. године изашао из затвора, извесно је време живео као илегалац, након чега је отишао у партизане.
Био је борац, пушкомитраљезац и заменик политичког комесара чете и батаљона у Првој македонско-косовској бригади, политички комесар батаљона у Првој и Другој македонској бригади и у 49. и 50. македонској дивизији. Истакао се у борбама код Кичева, Буковића, Кленовца, Фуштана и осталих места.
После ослобођења, завршио је Вишу управну школу у Скопљу и радио у Државном секретаријату унутрашњих послова, те у Инструкторском одељењу Централног комитета Комунистичке партије Македоније. Вршио је и следеће дужности:
- секретар Градског комитета Прилепа
- помоћник министра у Влади НР Македоније
- секретар Среског комитета Прилепа
- председник Среског већа синдиката у Битољу
- директор Заједнице ПТТ Македоније
У више сазива биран је за посланика Собрања Македоније, као и за посланика Привредног већа Савезне скупштине Југославије. Од Првог до Петог конгреса СКМ, биран је за члана Централног комитета СКМ.
Умро је 1995. године у Скопљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.
- Рођени 1922.
- Умрли 1995.
- Македонци (народ)
- Прилепчани
- Комунисти Македоније
- Југословенски партизани
- Политички комесари НОВЈ
- Борци Прве македонско-косовске бригаде
- Омладина у Народноослободилачкој борби
- Друштвено-политички радници СР Македоније
- Посланици Собрања СР Македоније
- Посланици Скупштине СФРЈ
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Народни хероји - Д