Силбаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Силбаш
Silbas churches.jpg
Српска Православна црква и Словачка Евангелистичка А. В. црква у Силбашу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2467
 — густина 67/km2
Положај
Координате 45°23′22″ СГШ; 19°27′24″ ИГД / 45.389333° СГШ; 19.456666° ИГД / 45.389333; 19.456666Координате: 45°23′22″ СГШ; 19°27′24″ ИГД / 45.389333° СГШ; 19.456666° ИГД / 45.389333; 19.456666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 85 m
Површина 42,6 km2
Силбаш на мапи Србије
Силбаш
Силбаш
Силбаш на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21433
Позивни број 021
Регистарска ознака BP

Силбаш је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2467 становника .

Овде се налази Српска православна црква Светог Јована Златоустог у Силбашу.

Историја[уреди]

Поглед са Евангелистичке цркве на Масарикову улицу

Силбаш спада у најстарија насеља Бачке. Szilbach (данашњи Силбаш) помиње се 1263. године као сусед земљишта по имену Кеси. Верује се да име Силбаш води порекло мађарске речи szilva — шљива. У почетку је село чинило 10-20 домова чији је главни капитал била стока.

Почетком 18. века Силбаш је имао и свој печат који се неколико пута мењао. Према неким подацима, печати су очувани из 1728. и други од 1775. до 1783. Први је имао раоник и сабљу са натписом »Сиг Паги Силбаш 1714«. На другом је изнад унатрашке положеног раоника међу звездама писало С. С. Трећи печат је употребљаван 1828., имао је неког светитеља у орнату православног епископа са златним ореолом и словима »С. С.«

У Силбашу се данас поред српског становништва налази и словачко, а и ромско. Процењује се да су први Словаци у Силбаш дошли око 1770. године. Временом их је било све више, а почетком 1900. било је 180 домова или укупно око 720 лица.

Прва црква у Силбашу подигнута је око 1690. године поред данашњег гробља. Није имала звоно и звоника настрадала је, највероватније, због подземних вода. Нова црква изграђена је 1759. на месту данашње цркве и била је врло мала. Није имала торањ и имала је само седам икона. Године 1839. изграђен је иконостас који служи и данас, а пре неколико година је добио заштиту државе. Први свештеник био је Игњатије Николић. Словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. Данашњи изглед добила је 1886. а саграђена је углавном доприносима верника. Словачка црква веома је водила рачуна о деци. Обезбеђивала је место за наставу и иако сиромашна, успевала је да плаћа учитеља. Први свештеник био је Самуел Бабилон.

Силбаш је уско повезан са Новим Садом, Бачком Паланком, Врбасом и Сомбором.

Демографија[уреди]

У насељу Силбаш живи 2263 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,1 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 964 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.308
1953. 3.295
1961. 3.267
1971. 3.144
1981. 3.025
1991. 2.806 2.741
2002. 2.849 2.939
2011. 2.456
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.601 56,19 %
Словаци
  
1.018 35,73 %
Роми
  
44 1,54 %
Југословени
  
34 1,19 %
Хрвати
  
19 0,66 %
Мађари
  
10 0,35 %
Словенци
  
2 0,07 %
Русини
  
2 0,07 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Македонци
  
1 0,03 %
непознато
  
15 0,52 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]