Бачка жупанија
| Бачка жупанија Comitatus Bachiensis | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 11. век (17. век)—16. век (18. век) | |||||||
 Положај Бачке жупаније у 14. веку | |||||||
| Званични језик(ци) | латински | ||||||
| Религија | католицизам, православље | ||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||
| Земља | Краљевина Угарска | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Статус | Бивша жупанија | ||||||
| Историја | |||||||
• Успостављено | 11. век (17. век) | ||||||
• Укинуто | 16. век (18. век) | ||||||
| |||||||
Бачка жупанија (лат. Comitatus Bachiensis) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске од 11. до почетка 16. века, а затим поново од краја 17. до средине 18. века. Назив је добила по средњовековном утврђеном граду Бачу. У средњем веку обухватала је подручје између река Тисе и Дунава, односно јужне делове данашње Бачке. У првој половини 16. века, непосредно након Мохачке битке (1526), подручје ове жупаније накратко постаје део српске државе Јована Ненада (1527), а потом потпада под власт Османског царства, које на том простору успоставља Сегедински санџак. Успостављањем хабзбуршке власти крајем 17. века, Бачка жупанија се обнавља, али са другачијим границама у односу на средњовековну жупанију. Уместо јужних делова Бачке, обновљена жупанија је обухватала западне и северне делове ове регије. У првој половини 18. века, Бачка жупанија је спојена са Бодрошком жупанијом у нову Бачко-бодрошку жупанију, а то спајање је формално озваничено 1802. године.[1][2][3]
Становништво жупаније чинили су првенствено Мађари и Срби, као и прпадници других народа. Верске прилике су такође биле комплексне, поготово за време постојања обновљене жупаније: римокатолици су били под јурисдикцијом Калочко-бачке надбискупије, док су православци потпадали под надлежност Бачке епархије у саставу обновљене Српске патријаршије, односно Карловачке митрополије, а присутни су били и припадници појединих протестантских заједница.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јакшић 2017, стр. 193-202.
- ^ Јакшић 2018, стр. 11-21.
- ^ Пузовић 2023, стр. 59-73.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гавриловић, Владан (2004). „Граничарски поседи у Бачкој жупанији 1728. године” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 69-70: 223—226. Архивирано из оригинала 20. 07. 2014. г. Приступљено 08. 12. 2025.
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Јакшић, Дејан (2017). „Једно архивско истраживање из XVIII века - Предмохачки акти везани за раздвајање Бачке и Бодрошке жупаније”. Споменица Историјског архива Срем. 16: 193—202.
- Јакшић, Дејан (2018). „Обнова и утврђивање граница Бодрошке жупаније (1699-1730)” (PDF). Споменица Историјског архива Срем. 17: 11—21.
- Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Пузовић, Љиљана И. (2023). „Анализа државног пописа из 1720. године на подручју угарских жупанија: Бачка и Бодрошка жупанија” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 108: 59—73.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Харди, Ђура (2012). „Бачки жупан Жан Другет - један Гал на челу Бачке жупаније” (PDF). Војвођански простор у контексту европске историје: Зборник радова. 2. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 153—162. Архивирано из оригинала 15. 05. 2023. г. Приступљено 08. 12. 2025.
