Присјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Присјан
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.143
Географске карактеристике
Координате43°04′26″ СГШ; 22°33′16″ ИГД / 43.073833° СГШ; 22.554333° ИГД / 43.073833; 22.554333Координате: 43°04′26″ СГШ; 22°33′16″ ИГД / 43.073833° СГШ; 22.554333° ИГД / 43.073833; 22.554333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина669 м
Присјан на мапи Србије
Присјан
Присјан
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Присјан је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 143 становника (према попису из 1991. било је 251 становника).

Историја[уреди]

Најстарије записане податке о том планинском селу су пронађене у турском дефтеру 1576-1577. године као Пиресиан. А 1606. године село је уписано као Персјан[1].

Место је 1879. године имало 46 домова са 422 душе, међу њима није било писмене особе а број пореских глава износио је 89.[2]

Selo Prisjan dobilo elektricne sijalice 1965. godine

У Присјану су 28. јуна 1933. године освећени темељи нове православне цркве. Било је то на иницијативу месног пароха Арсенија Цветковића. Спуштена је у камен темељац споменица о градњи те цркве.[3] Присјан је 1890.године припадао школској и политичкој Општини у селу Расница а Парохији верској цркве у Петровцу. [4]. Основна школа у Присјану је почела са радом 5. јануара 1910. године.

Основни родови[уреди]

Присјан је чинило шеснаест родова међутим данас у једном роду има чак девет презимена:

  • Арнаутовци према породичној легенди су дошли са Косова, њих четворица браће. Распоредили су се према селима: Церев Дел, Понор, Присјан и Гњилан. Имали су јако велики прираштај па се дешавало да једна жена роди и до осморо деце. Овај род је у 1944. години имао 17 домаћинстава са много деце. Презимена: Денчић, Живковић, Јовановић, Пејчић, Петровић, Пешић, Радоњић, Ћирић.
  • Ватовци су један од млађих родова. Добили су назив по надимку Младена који се доселио из села Валниш у Присјан почетком 19. века. Младенова четири унука Ђорђе, Игњат, Илија и Крста, су се поделили на четири самостална домаћинства. Данас овај род носи осам презимена: Вељковић, Живковић, Ђорђевић, Игљатовић, Илић, Јовановић, Пејчић и Костић.
  • Долдашевци су настали у Присјану око 1775. године када се Антанас призетио у Присјану. Он је имао два сина: Станоје и Јован. Њих двојица су поделили домаћинство на два самостална домаћинства. Презимена: Вељковић, Живковић, Јовановић, Петровић, Спасић, Стојановић, Станковић, Ђорђевић.
  • Катичинци су млад род. Њихово памћење почиње од удовице Кате која је млада остала без мужа и сама одгајала децу. Њене ћерке су довеле мужеве тако да су они прихватили презиме Ранчић. Том презимену се додаје и презиме Витановић за овај род.
  • Лејинци су један од старијих родова у Присјану. Име су добили по Леји, човеку који је дошао у Присјан са невестом. Били су једна од најмногољуднијих породица међутим ово је једна од првих породица где су почели да се исељавају. Презимена: Антић, Вељковић, Денчић, Мијалковић, Николић, Потић, Пешић, Тошић.
  • Николчинци су добили име по Николи који је имао надимак Николча. Он је живео у првој половини 19. века. Имао је два сина: Ђорђију и Ману. Мана је имао три сина који су се звали: Мица, Анта и Пејча па отуд и презимена Антић, Манић, Мицић и Пејчић. Ђорђија је имао два сина: Ранчу и Игњата и овај део рода носи презимена: Николић, Ђорђевић, Игњатовић и Ранчић.
  • Панџинци су одбили име по Панџи које је живео првобитно у Битољу у Македонији. Бежећи од Турака који су га јурили због убиства, обрео се у Присјану. Брзо се снашао у овом селу па је засновао породицу. Презимена: Антић, Ђорђевић, Живковић, Илић, Костић, Панајотовић, Тошић, Филиповић, Спасић.
  • Паунковци су добили име по Пауну који је рођен у селу Сиња Глава. Оженио се у Присјану у 19. веку. Ова породица је 1944. године живела у 9 самосталних породица. Презимена: Витановић, Жоржевић, Младеновић, Николић, Пауновић, Стојановић.
  • Поповци су добили име по попу који се доселио из Русије по легенди. Најстарији потомак који се памти је Игљат који је имао два сина: Јована и Тану. Ова породица никада није имала више од два домаћинства и једна су од најмањих породица у Присјану. Презимена: Игњатовић и Јовановић.
  • Рињинци су добили име по претку Риње. Он је имао пет унука од којих је један отишао у Бугарску и тамо засновао породицу. Остали су остали у Присјану. Презимена: Николић, Виденовић, Ђорђевић, Костић.
  • Талинци су добили име по жени која се звала Тала. У овој породици су углавном доводили мушкарце на имање. Презимена: Денчић, Живковић, Манчић, Митић, Петровић, Ранчић, Тошић.
  • Чарпановци добили име по свом претку Милану кога су назвали Чарпа. Највероватније је живео у Присјану. Имао је два сина - Мита и Пејча. Презимена: Митић и Живковић.
  • Чолинци су назив добили по претку Чоли који је имао три сина: ТОша, Милан и Љубомир. Један део ове фамилије живи у селу Пасјач. Презимена: Витановић, Ђорђевић, Милошевић, Стефановић.
  • Џоћинци су један од највећих родова у Присјану. Име добили по претку Џоки који је највероватније дошао из села Врапча које се налази на самој српско-бугарској граници. Бавили су се претежно пољопривредом те их се мештани сећају по томе што су често крчили шуме и претварали их у оранице. 1944. године ова фамилија је бројала 14 самосталних домаћинстава. Презимена: Величковић, Мицић, Панајотовић, Ћирић, Живковић.


Демографија[уреди]

У насељу Присјан живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,2 година (63,3 код мушкараца и 68,9 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,72.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.027
1953. 1.037
1961. 915
1971. 694
1981. 486
1991. 251 251
2002. 143 143
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
143 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Ћирић, Јован, "Старост насеља Горњег Понишавља и Лужнице", Пиротски зборник 7, Пирот 1975, с. 29.
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ "Правда", Београд 1933. године
  4. ^ Николић Владимир, Народне школе у Пироту и округу пиротском, Сремски Карловци, 1924.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Часлав Спасић, Присјан, Музеј Понишавља Пирот, 2001.

Спољашње везе[уреди]