Дворац Карачоњи у Новом Милошеву

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Дворац Карачоњи у Новом Милошеву
Dvorac Karačonji u Novom Miloševu, frontalni izgled.jpg
Дворац Карачоњи у Новом Милошеву
Опште информације
МестоНово Милошево
ОпштинаНови Бечеј
Држава Србија
Време настанка1857.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеЗрењанин
АдресаТрг др Зорана Ђинђића 1 23000
Званични веб-сајт

Дворац Карачоњи у Новом Милошеву је саграђен 1857. године у Беодри (данас спојено са Новим Милошевом) и убраја се у споменике културе од великог значаја.

На свом имању дворац је саградио Ласло Карачоњи као репрезентативну резиденцијалну грађевину која својом просторном диспозицијом, волуменом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Подигнута у класицистичком стилу издужене је правоугаоне основе и има приземље и спрат. На средишњем делу фасаде се налази наглашен дубоки трем, а на угловима симетрично плитки ризалити који завршавају тимпанонима. Средишњи трем у приземном делу носе ступци правоугаоног пресека, а на спратном делу коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Прозори су смештени у пољима између пиластера који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе. [1]

У непосредној околини дворца, у склопу имања, налазе се помоћни економски објекти: коњушнице, магацини, штале и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине архитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс.

Конзерваторски радови рађени су 1980, 1985. и 1991. године.

Историјат дворца након породице Карачоњи[уреди | уреди извор]

Дворац је пред крај Првог светског рата напуштен од стране Ласловог праунука Аладара Карачоњија. Крајем 1918. године, у току распада Аутроугарске, у дворац је упала руља која је притом опљачкала дворац и развукла инвентар. Наредне, 1919. године, у дворац се усељава Михаил Родзјанко, руски емигрант и председник руске Думе, где је живео до своје смрти 1924. године. Дворац је 1938. године продат општини Беодра, која је дворац користила као основну школу. Током Другог светског рата у дворцу је била смештена душевна болница. Након рата, у дворцу су се налазили дом за децу палих бораца, дом за беспризорну женску младеж, а од 1960. године Основна школа „Милош Попов”. Године 1980. у дворац се усељава хемијска индустрија „Хином” и ту остаје до 2000. године када одлази у стечај. Након тога дворац Карачоњи је без намене и у лошем стању.

Галерија[уреди | уреди извор]


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]