Српска православна црква Светог Николе у Томашевцу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска православна црква Светог Николе у Томашевцу
Tomaševac, Orthodox Church.jpg
Томашевац, православна црква
Опште информације
МестоТомашевац
ОпштинаЗрењанин
Држава Србија
Време настанка1814.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеЗрењанин
АдресаТрг др Зорана Ђинђића 1 23000
Званични веб-сајт

Српска православна црква Светог Николе у Томашевцу, месту у општини Зрењанин, подигнута је 1814. године и има статус споменика културе од великог значаја. Посвећена је летњем Св. Николи, чији се празник слави 9./22. маја.[1]

Садашња црква у Томашевцу је изграђена у стилу класицизма 1815-1818. године, а обновљена је 1938. године. Први иконостас је 1843-1847. радио тада мештанин, академски образован иконописац Константин Пантелић из Руме. Позлатарски део посла у храму је извео златар Јанко Јакшић 1845-1947. године. Село са црквом, а у њој нарочито иконостас су страдали у пожару, 15. децембра 1848. године у знак одмазде, по наредби мађарског генерала Ерне Киша, племића из Елемира. Милошћу аустријског цара томашевачка црква је оспособљена за службу 1850. године.[2] Од августа 1852. креће оправка пострадалог храма, скупљањем прилога. Лицитација за оправку црквеног торња, који је страдао од грома одржана је августа 1858. године, а извођач је био маор Мијајло Томић из Панчева. Висока олтарска преграда вешто је конструисана и резбарена у необарокном стилу, 1859. године од стране Ђорђа Девића из Паланке. Јула месеца исте године покренута велика акција скупљања прилога за оправку цркве. Крајем децембра 1861. године лицитиран посао осликавања и позлаћивања иконостаса обновљене цркве. Иконе је након "Мађарске буне" изнова започео Јован Поповић, који је током рада преминуо 27. септембра 1864. године. Новине су забележиле: "Када је два горња тракта завршио и у Томашевац понео (из Панчева), срчана кап га је погодила на путу између Падине и Томашевца".[3] После дужих преговора, приликом којих је одбијена понуда Константина Данила, посао је завршио Чех Карло Амврозије Гуч током 1871-1872. године, бечки сликар који је израдио и икону на Богородичином трону. Поповић је сматра се, насликао све иконе треће зоне (апостоле и пророке) и Распеће на врху иконостаса. Из друге зоне његове су, највероватније, Рођење и Света Тројица. У олтару се налази шест рипида на којима су у минијатури приказане композиције из оба завета на једној, и анђеоским главицама на другој страни, које нису атрибуиране. [4]

Конзерваторски радови на обнови храма завршени су крајем 2013. године

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Живан Вијатов: "Томашевац" (грађа за монографију), Панчево 2009.
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад, 30. јула 1859.
  3. ^ "Напредак", Нови Сад 18. октобар 1864.
  4. ^ Завод за заштиту споменика културе Зрењанин/Томашевац

Спољашње везе[уреди]