Едуард Херцог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Едуард Херцог
EduardHerzog.jpg
Едуард Херцог, у својој 35. години живота
Датум рођења (1841-08-01)1. август 1841.
Место рођења Шонгау
 Швајцарска
Датум смрти 26. март 1924.(1924-03-26) (82 год.)
Место смрти Берн
 Шавцарска

Едуард Херцог (нем. Eduard Herzog, Шонгау (нем. Schongau LU), кантон Луцерн, 1. август 1841.Берн, 26. март 1924.) је био први старокатолички бискуп Швајцарске.

Биографија[уреди]

Едуард Херцог је рођен 1. августа 1841. године у Шонгауу, селу у средишњем делу Швајцарске близу Хохдорфа (нем. Hochdorf (Amt)), у католичкој породици. Отац му је био пољопривреник. Од 1855. је живео у кући свог ујака каноника и професора Јозефа Буркарда Лоја (нем. Josef Burkard Leu) у Луцерну, где је завршио гимназију и почео 1863. године да студира теологију. После ујакове смрти (22. јануара 1865.) наставио је студије теолеогије у Тибингену, Фрајбургу и Золотурну. Одмах по завршетку семинарије у Золотурну посвећен је за католичког свештеника 16. марта 1867. године. Био је вероучитељ у Ратхаузену, а након додатног академског усавршавања на Универзитету у Бону, међу осталима и код Франца Хајнриха Ројша (нем. Franz Heinrich Reusch), од јесени 1868. до 1872. године је професор егзегезе (тумачења Библије) и црквене историје у богословији у Луцерну.

Из протеста према догми о непогрешивости папе - екс катедра[1] Херцог покреће са пријатељима априла 1870. године, у току одржавања Првог ватиканског концила, критички часопис Католички глас из Шумских кантона[2]. Часопис је излазио недељно до децембра исте године. Укупно је изашло 37 бројева.

За време Француско-пруског рата (1970. - 1971.) Херцог је био војни свештеник у Бернској Јури.

Због прихваћене догме о папиној безгрешности Херцог на немачком старокатоличком конгресу у Келну септембра 1972. раскида односе са Римокатоличком црквом и приступа Хришћанској католичкој цркви Швајцарске као делу Старокатоличког покрета; пише базелском бискупу, под чијом је дијецезом био, отворено опроштајно писмо [3] у коме наводи разлог својих поступака и да је спреман за екскомуникацију. Каже да је

„дуго ћутао, али осећао све више, да је недостојно једног човека, чији је позив да у својој околини проповеда хришћанско спасоносно учење, само из љубави према угодном и пријатном животу ћутањем одриче најважније истине.”

Херцог прекида са професорским радом у Швајцарској и 27. септембра 1972. бива изабран за пароха старокатоличке парохије у Крефелду у Немачкој, али на предлог Валтера Мунцингера (нем. Walter Munzinger), враћа се 9. марта 1973. у Швајцарску као парохијски свештеник на парохију у Олтену. На парохији у Олтену остаје до 1976. године, мада је 1974. био изабран за професора на управо основаном Католичком теолошком факултету[4], како се тада звао Факултет за старокатоличку теологију Универзитета у Берну. На факултету је предавао егзегезу Новог завета, катихизис и омилитику. (Држао је вежбе из омилитике код проф. др Јакоба Кунца.)

Године 1876. постављен за пароха у Берну при храму Свети Петар и Павле. Исте године је проглашен почасним доктором Универзитета у Берну.

На другој седници националног синода хришћанских католика, одржаној 7. и 8. јуна 1976. у Олтену, Херцог је изабран за првог хришћанско-каталичког (старокатоличког) епископа у Швајцарској. Хиротонисан је 18. септембра 1876. у Цркви Св. Мартина у Рајнфелдену од стране епископа Јозефа Хуберта Рајнкенса (нем. Joseph Hubert Reinkens), старокатоличког бискупа у Бону.

Папа Пије IX је 6. децембра 1876. године је изрекао булу којом је екскомуницирао и анатемисао епископа Херцога.

Епископ Херцог је 1884. године напустио парохију у Берну, коју је као епископ опслуживао, јер је био изабран за ректора (1884.-1885.) Универзитета у Бону.

Септембра 1899. године епископ Херцог учествује у Утрехту испред Хришћанске католичке цркве Швајцарске на сабору са старокатоличким бискупима Холандије и Немачке. Том приликом је 24. септембра 1899. основана Утрехтска унија (УУ)[5], која међусобно повезује све старокатоличке цркве у свету.

На предлог Светог синода Српске православне цркве краљ Александар је 1. новембра 1923. године одликовао епископа Херцога највишим орденом Српске цркве - Орденом Св. Саве првог реда.

Епископ Херцог је умро 26. марта 1924. године у Берну.

Дела (избор)[уреди]

  • О времену настанка Пастирских посланица (нем. Über die Abfassungszeit der Pastoralbriefe), Луцерн, Штампарија браће Ребер, 1872.
  • Беседа на отварању Првог хришћанског католичког синода (нем. Ansprache bei Eröffnung der ersten christkatholischen Synode), Олтен, 1875.
  • Хришћански католички молитвеник (нем. Christkatholisches Gebetbuch), Берн, 1879, 4. издање 1893.
  • Заједништво са англо-америчком црквом (нем. Gemeinschaft mit der anglo-amerikanischen Kirche), Берн, 1881.
  • О верској слободи у Хелветској републици (нем. Über Religionsfreiheit in der helvetischen Republik), Берн, 1884.
  • Снодске проповеди и пастирске посланице (нем. Synodalpredigten und Hirtenbriefe), Берн, 1886., нова серија 1891.
  • Прилози за предисторију хришћанске католичке цркве Швајцарске (нем. Beiträge zur Vorgeschichte der christkatholischen Kirche der Schweiz), Берн, 1896.
  • Црквено опроштење грехова према учењу Светог Августина (нем. Die kirchliche Sündenvergebung nach der Lehre des heiligen Augustin), Берн, 1902.
  • Бог је љубав! (нем. Gott ist die Liebe!), Олтен, 1914; Арау, 1917.
  • Значај ватиканског декрета од 18. јула 1870. — „50 година” (нем. Bedeutung der vatikanischen Dekrete vom 18. Juli 1870 — „Vor 50 Jahren"), Базел, 1920.
  • Религијски постулати хришћанске католичке цркве (нем. Der religiöse Standpunkt der christkatholischen Kirche), Базел, 1920.

Референце[уреди]

  1. Са катедре, тј. са меродавног, надлежног места; учено; *екс катедра Петри (лат. ex cathedra Petri) реч са Петрове, тј. папинске столице, која је, по догми објављеној 1870, непогрешива. (Вокабулар - Српски речник)
  2. нем. Katholische Stimme aus den Waldstätten
  3. Базелски бискуп Жан Клод Ежен Лаша (франц. Jean Claude Eugène Lachat) је објавио ово писмо у бернском дневном листу (нем. Der Bund).
  4. Факултет су основале државне власти Кантона Берн 1874. године. Данас на Универзету у Берну постоји Одсек за хришћанску католичку теологију (за старокатоличку теологију) у оквиру Теолошког факултета.
  5. Унију су основали епископ Херцог, надбискуп Утрехта, харлемски бискуп, девентерски бискуп и немачки бискуп Рајнкенс.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
--
старокатолички бискуп Швајцарске
18751924.

Наследник:
Адолф Кири