Тврђава Диана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тврђава Диана
Tvrdjava Diana istocna kapija2.jpg
Тврђава Диана
Опште информације
Место Караташ
Општина Кладово
Држава  Србија
Врста споменика тврђава
Време настанка 101AD
Тип културног добра Археолошко налазиште од изузетног значаја
Степен заштите I степен заштите [1]
Власник Република Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе Кладово
Седиште Кладово

Диана је стари утврђени град на обали Дунава. Налази се у Караташу, испод саме ХЕ Ђердап I. Утврда је подигнута као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе Дунавом. Данас има остатака утврђења, а унутар самог локалитета се спроводе археолошка истраживања. Диана је Археолошко налазиште од изузетног значаја, и као такво је под заштитом Републике Србије.[2]

Прошлост утврде[уреди]

Утврда је подигнута крајем I века, за владавине цара Трајана, током његових припрема за освајање Дакије (тзв. Дачки ратови). Поред тога тврђава је обезбеђивала канале којима је омогућена пловидба Дунавом, јер су обилазили катаракте. Своју прву обнову је доживела у III веку, док је почетком IV века добила два нова бедема који су се спуштали до Дунава.

Готи су је приликом свог похода на Балкан делимично спалили 378. године, након чега је обновљена као једна од заштитних царских утврда на Дунаву од упада варвара. Међутим Хуни је 443. године поново уништавају. У склопу великих освајања и обезбеђења простора Византије која су предузета за владавине Јустинијана, Диана је поново обновљена почетком VI века. Свој коначни слом тврђава је доживела 596. године током Словенско-аварске провале на Балканско полуострво.

Изглед Диане[уреди]

Југозападни крај тврђаве

Тврђава има основу заобљеног правоугаоника у коме су јужна и северна страна краће и са кулама постављеним у његовама темена. Поседовала је четири капије (на свакој страни по једну) ојачане полукружним кулама, осим капије на северној страни (окренутој ка Дунаву), коју су чувале две обичне тростране квадратне куле. Поред кула у склопу капија и оних у теменима основе бедеми су били ојачани са по две куле на јужној и северној односно са по три куле на источној и западној страни утврђења. Куле у теменима јужне стране као и полукружне куле у склопу јужне капије биле су нешто веће и тврђе од оних на северној страни јер је са копнене стране Диани претила највећа опасност.

Правоугаона основа је почетком IV века проширена са додатна два бедема који су се спуштали ка Дунаву и на чијим су се крајевима налазила по једна кула. Први бедем се из северозападног темена настављао као продужетак западног бедема право ка Дунаву (попут проширења у Кладову (Фетисламу)), док се други из североисточног темена пружао ка североистоку.

Археолошка открића у Диани[уреди]

Током археолошких истраживања локалитета, поред остатака утврде откривени су и остаци неколико зграда у њеној унутрашњости.

  1. Вишебродна грађевина са апсидом која је имала подно грејање
  2. Хореум
  3. Принципијум, датиран у период I-II века
  4. Војне бараке, датиране у период III-IV века
  5. Лалрина односно канализациони одвод, датиран у период I-II века
  6. Капија првобитног каструма

Референце[уреди]

  1. Регионални завод за заштиту споменика културе, Кладово, III категорија заштите [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  2. Споменици културе у Србији: КАРАТАШ (сајт САНУ) (српски) (енглески)

Спољашње везе[уреди]

Током истраживања у спољњем делу тврђаве ка Дунаву (између два додатна бедема) откривени су и остаци гробнице.