Пређи на садржај

Полтавскаја

Координате: 45° 21′ 42″ С; 38° 12′ 38″ И / 45.361722° С; 38.210511° И / 45.361722; 38.210511
С Википедије, слободне енциклопедије
Полтавскаја
Полтавская

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонКрасноармејски рејон
Основан1794.
Стара именаКрасноармејскаја (до 1994)
Становништво
Становништво
 — 2010.26.490
 — густина1.271,11 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 42″ С; 38° 12′ 38″ И / 45.361722° С; 38.210511° И / 45.361722; 38.210511
Временска зонаUTC+3
Апс. висина6 m
Површина20,84 km2
Полтавскаја на карти Русије
Полтавскаја
Полтавскаја
Полтавскаја на карти Русије
Полтавскаја на карти Краснодарског краја
Полтавскаја
Полтавскаја
Полтавскаја на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353800−353803
Позивни број+7 86165
ОКАТО код03 223 810 001
ОКТМО код03 623 410 101
Веб-сајт
http://www.stanpoltan.ru/

Полтавскаја (рус. Полтавская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 26.490 становника и девето је по величини село на тлу Русије.

Географија

[уреди | уреди извор]

Станица Полтавскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југу Кубањско-приазовске степе на надморској висини од око 6 метара. Село се налази на свега 12 км североисточно од Славјанска на Кубану, односно на око 65 км северозападно од покрајинског административног центра Краснодара. Станица је са свих страна окружена поплављеним пољима на којима се узгаја пиринач.

Кроз насеље пролази деоница железничке пруге КримскТимашјовск.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Полтавско основано је 1794. као једно од првих 40 насеља основаних од стране црноморских Козака на подручју Кубања, а име је добило по граду Полтави одакле су досељеници дошли. Садашње име и статус добија 1932. године. Совјетске власти су због одбијања локалног становништва да сарађује са новим државнм властима, цело село прогласили издајничким и окружили га са свих страна. Блокада је за последицу имала неколико хиљада умрлих од глади, а преостали преживели, њих око 9.000 депортовано је на Урал. Уместо њих досељени су демобилисани припадници Црвене армије из централних делова Русије и из Белорусије. Заједно са новим становницима станица добија и ново име − Красноармејскаја (рус. Красноармейская; срп. Црвеноармијска). Изворно име насељу враћено је тек 1994. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 26.490 становника.

Кретање броја становника
1959.1970.1979.1989.2002.2010.
13.59418.26921.78523.788[1]28.639[2]26.490[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]