Маријанскаја
Маријанскаја Марьянская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | ![]() |
Рејон | Красноармејски рејон |
Основан | 1823. |
Стара имена | Маринскаја (рус. Марьинская) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 11.742 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 06′ 09″ С; 38° 38′ 30″ И / 45.102432° С; 38.641570° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 14 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353823 |
Позивни број | +7 86165 |
ОКАТО код | 03 223 812 001 |
ОКТМО код | 03 623 412 101 |
Веб-сајт | |
http://maradmin.ru/ |
Маријанскаја (рус. Марьянская; адиг. Хьамэзы) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, станица је имала 11.742 становника..
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Маријанскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на десној обали реке Кубањ на надморској висини од око 6 метара. Село се налази на око 30 км западно од покрајинског административног центра, града Краснодара, односно на око 44 км југоисточно од рејонског центра, станице Полтавскаје.
Историја
[уреди | уреди извор]Село је основано 1823. као једно од нових козачких насеља на Кубању, а званичан статус козачке станице добија 1842. године. Новоосновано насеље је добило име Маринскаја (рус. Марьинская) у част императорке Марије Фјодоровне, супруге императора Павла I.[1]
У периоду 1935—1953. станица је била административним центром Маријанског рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 10.643 становника, док је према проценама за 2017. број становника био нешто већи и у станици су живела 11.742 житеља.[2]
1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|
7.856 | 8.754 | [3] | 10.221[4] | 10.643[5] | 11.742 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Самовтор, С. В. „«Имена членов Российского Императорского Дома на карте Кубани»”. slavakubani.ru. Архивирано из оригинала 31. 10. 2011. г. Приступљено 31. 12. 2017.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.