Старонижестеблијевскаја
| Старонижестеблијевскаја Старонижестеблиевская | |
|---|---|
 Сеоски Дом културе | |
.png) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Красноармејски рејон |
| Основан | 1794. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 10.260 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 22′ 47″ С; 38° 26′ 36″ И / 45.379635° С; 38.443347° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 7 m |
.svg)  Старонижестеблијевскаја Старонижестеблијевскаја на карти Русије | |
.svg) Старонижестеблијевскаја Старонижестеблијевскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353840 |
| Позивни број | +7 86165 |
| ОКАТО код | 03 223 825 001 |
| ОКТМО код | 03 623 425 101 |
| Веб-сајт | |
| http://steblievskaya.ru/ | |
Старонижестеблиевскаја (рус. Старонижестеблиевская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 10.260 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Станица Старонижестеблиевскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на надморској висини од око 7 метара. Село се налази на око 58 км северозападно од покрајинског административног центра, града Краснодара, односно на око 20 км источно од рејонског центра, станице Полтавскаје.
Кроз село пролази деоница железничке пруге на релацији Тимашјовск−Кримск.
Историја[уреди | уреди извор]
Нижестеблиевско насеље основали су 1794. припадници црноморског козачког одреда, а садашње име носи од 1815. године.[1]
У периоду 1934—1953. станица Старонижестеблијевскаја била је административни центар тадашњег Ивановског рејона.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 10.260 становника.
| 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|
| 9.410 | 10.655 | [2] | 10.340[3] | 10.260[4] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 267. — 395 с.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
