Новомишастовскаја
| Новомишастовскаја Новомышастовская | |
|---|---|
.png) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Красноармејски рејон |
| Основан | 1823. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 10.032 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 58″ С; 38° 35′ 04″ И / 45.199535° С; 38.584505° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 11 m |
.svg)  Новомишастовскаја Новомишастовскаја на карти Русије | |
.svg) Новомишастовскаја Новомишастовскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353831 |
| Позивни број | +7 86165 |
| ОКАТО код | 03 223 813 001 |
| ОКТМО код | 03 623 413 101 |
| Веб-сајт | |
| http://www.admnovomysh.ru/ | |
Новомишастовскаја (рус. Новомышастовская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 10.032 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Станица Новомишастовскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на надморској висини од око 11 метара. Село се налази на око 38 км северозападно од покрајинског административног центра, града Краснодара, односно на око 33 км југоисточно од рејонског центра, станице Полтавскаје.
Историја[уреди | уреди извор]
Савремено насеље основали су 1823. козачки пресељенци који су се на ово подручје доселили из неколико десетина километара источнијег насеља Старомишастовскаја (данас на територији Динског рејона). Почетком 1829. у селу је постојало 325 домаћинстава. Садашње име село добија 1838, а већ до 1861. број становника се попео на 5.550 житеља који су живели у 843 домаћинства.
Прва сеоска школа са радом је почела 1865. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 10.032 становника.
| 1939. | 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|
| 6.500 | 7.847 | 8.040 | [1] | 9.789[2] | 10.032[3] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
