Пређи на садржај

Наталија Обреновић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Краљица Наталија)
Наталија Обреновић
Лични подаци
Датум рођења(1859-05-14)14. мај 1859.
Место рођењаФиренца, Велико војводство Тоскана
Датум смрти8. мај 1941.(1941-05-08) (81 год.)
Место смртиПариз, Француска
Породица
СупружникМилан Обреновић
ПотомствоАлександар Обреновић
РодитељиПетар Кешко
Пулхерија Стурдза
ДинастијаКешко, Обреновић
краљица Србије, грофица од Рудника
Период6. март 1882 — октобар 1888.
Претходниктитула успостављена
НаследникДрага Обреновић
кнегиња Србије
Период17. октобар 1875 — 6. март 1882.
ПретходникЈулија Хуњади
Наследниктитула укинута

Наталија Обреновић (Фиренца, 14. мај 1859 — Париз, 8. мај 1941) била је кнегиња (1875—1882) и краљица Србије (1882 — 1888), супруга и рођака у трећем колену краља Милана Обреновића.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Наталија Обреновић у младости
Наталија Обреновић на платну Влаха Буковца (1882)

Рођена је као Наталија Кешко 1859. године у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија Стурдза од Молдавије. Када је имала шест година умро јој је отац, а у 15. години је остала и без мајке.[2] Младост је провела у Паризу, где се темељно и свестрано образовала у једном женском "Институту".[3]

Упознали су се у Бечу, на једном балу.[4] Својом лепотом опчинила је младог кнеза, који је једва дочекао да му постане жена. За краља Милана се верила 25. јула 1875. године у Бечу, и удала 5. октобра 1875. у Београду.[2] Имала је истог прадеду као Милан, што значи да су рођаци у трећем колену. Мајка њеног оца Петра, и мајка Миланове мајке Марије су биле рођене сестре. Према писању Милана Јовановића Стојимировића, митрополит београдски Михаило није знао за ту родбинску везу у тренутку њихове свадбе, јер је претходно правио велики проблем око могућег брака кнеза Михаила и Катарине Константиновић, а то није знао ни Јован Ристић. Према Стојимировићевом мишљењу, идеја да се Наталија венча Миланом је била замисао Миланове мајке, која је хтела да ожени сина својом братаницом.[1] Са њим је имала сина Александра рођеног следеће године. Својом лепотом, отменошћу, љупкошћу али и скромношћу и примерним животом Наталија је стекла симпатије целе земље. Иако је Милан био веома заљубљен у своју младу, тај брак није био срећан. Јер људске и политичке разлике доста брзо су довеле до сукоба између супружника. Док је Милан тражио ослонац у Аустроугарској, дотле је Наталија била русофил. Наталијина хладноћа и Миланов темперамент одвеле су га у бројне љубавне авантуре, које су вређале Наталију. Постала је врло популарна због бриге и труда око рањеника за време рата са Бугарском 1885. године. Отворен и јаван сукоб са Миланом настао је 1886. године, поводом његове везе са госпођом Насос.

Разлаз Наталије и Милана потрајао је више година, повремено имао знатне политичке импликације и пунио скандалозне хронике. Брак је разведен средином октобра 1888. године[5], показало се на нерегуларан начин, што је касније поништено. Милан је абдицирао 1889. године, а, као део његовог поравнања са владајућим радикалима и намесништвом, краљица Наталија је протерана из Србије 1. јуна 1891. године. О њеном прогонству писала је и британска штампа.[6] До формалног, али не и суштинског помирења дошло је 1893, када јој се Милан обратио за новац, па су 1894. године поново примљени у краљевски дом.

За време владавине сина Александра Наталија је покушала да му буде главни саветник. Залагала се за оријентацију на Русију и радикале, верујући да без њих неће бити политичке стабилности у Србији. Углавном је живела у Бијарицу у Француској, у вили званој Сашино. У Београд је дошла на дуже 1895, па 1897. године, када се опет сукобила са краљем Миланом. У њеном друштву се као дворска дама налазила Драга Машин, у коју се Александар дефинитивно заљубио.

Тешко разочарење Наталији је донело венчање сина Александра са Драгом Машин 1900. године. Највећи ударац доживела је 29. маја 1903, када је група официра убила Александра.

После 1903. извесну утеху нашла је у друштву једне шпанске католичке породице; прешла је у католичку веру 1902. године[5] и замонашила се. У тим тешким моментима кроз које је пролазила, ипак је добијала разне изразе симпатија и помоћи како у иностранству тако и у Краљевини Србији. Као један од примера може послужити безрезервна подршка коју је краљица добијала од Василија Симића (1866—1931) и целокупне породице Жујовић. Краљица Наталија је умрла 8. маја 1941. године у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза. Њени мемоари се чувају у Ватикану и нису још увек објављени.

Краљица Наталија и принц Александар

Тестамент краљице Наталије

[уреди | уреди извор]

После мајског преврата 1903. године сва имовина породице Обреновић припала је Наталији Обреновић. Постала је велики добротвор. Својим тестаментом велика имања у Србији завештала је Београдском универзитету и манастирима и црквама који су задужбине Обреновића. A један део у новцу и уметничким сликама одредила је живим потомцима Јакова Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића. Краљица Наталија је 1903. године желела да имовину у Србији поклони породици Јаковљевић, али они нису смели да то прихвате из страха од тадашње династије Карађорђевић, па је тако више од 7.700 хектара шуме – "Краљев домен" у Мајданпеку[7] – дато Београдском универзитету 1924. Садржина тестамента није позната и о томе постоје само нагађања. Оно што се са сигурношћу може рећи је да је сачуван лични дневник краљице Наталије. Уметнине се налазе по музејима и приватним колекцијама.

Српска краљица Наталија се бавила и писањем; изашла је 1897. године у Београду њена књижица под насловом "Афоризми". Објављени су много касније, постхумно и други њени занимљиви рукописи: "Руже и трње" (2015), "Моје успомене" (1999) и "Писма краљице Наталије Обреновић" (1996).

О краљици Наталије је написано више књига. Драгутин Илић је 1923. објавио у наставцима „Роман краљице Наталије“.[8]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Petre Keşco
 
 
 
 
 
 
 
8. Ioniţă Keşco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Bălaşa Vârnav
 
 
 
 
 
 
 
4. Ioniţă Keşco, marshal of the bessarabian nobility
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Manolache Costache, governor of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
9. Tarsiţa Costache
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Maria Pallady
 
 
 
 
 
 
 
2. Петар Кешко
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Boyar Costache Balş
 
 
 
 
 
 
 
10. Boyar Gheorghe Balş, great treasurer of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Aniţa Caţargi
 
 
 
 
 
 
 
5. Natalia Balş
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Prince Grigore Sturdza
 
 
 
 
 
 
 
11. Princess Ruxandra Sturdza
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Princess Mărioara Callimachi
 
 
 
 
 
 
 
1. Наталија Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Prince Alexandru Sturdza
 
 
 
 
 
 
 
12. Prince Ioniţă Sturdza Vodă
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maria Bogdan
 
 
 
 
 
 
 
6. Prince Nicolae Sturdza
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Prince Nicolae Rosetti-Roznovanu
 
 
 
 
 
 
 
13. Princess Ecaterina Rosetti-Roznovanu
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Smaranda Hrisoscoleo
 
 
 
 
 
 
 
3. Принцеза Пулхерија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Prince Costache Ghica-Comăneşti
 
 
 
 
 
 
 
14. Prince Dimitrie Ghica-Comăneşti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Maria Cantacuzino-Deleanu
 
 
 
 
 
 
 
7. Princess Maria Ghica-Comăneşti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Răducanu Rosetti
 
 
 
 
 
 
 
15. Zoe Rosetti-Răducanu
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ileana Balş
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Краљ Милан 22. август 1854. 11. фебруар 1901.
  • брак разведен 1888.

Деца

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти супружник
Краљ Александар 14. август 1876. 11. јун 1903. Краљица Драга
Кнежевић Сергеј 14. септембар 1878. 19. септембар 1878. умро пет дана после рођења

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Алајош Штробл: Наталија Обреновић (гипс) Историјски музеј Србије
    Алајош Штробл: Наталија Обреновић (гипс) Историјски музеј Србије
  • Наталија Краљица Србије, сребрна штампа на картону, позитив, 7,6×4,3 цм, Париз, 1900. На аверсу је одштампано: Collection Felix Potin Nat halie reine de Serbie. Фотографија припада АЛБУМУ 500 СЛАВНИХ САВРЕМЕНИКА, објављеном у Паризу 1900. године.
    Наталија Краљица Србије, сребрна штампа на картону, позитив, 7,6×4,3 цм, Париз, 1900. На аверсу је одштампано: Collection Felix Potin Nat halie reine de Serbie. Фотографија припада АЛБУМУ 500 СЛАВНИХ САВРЕМЕНИКА, објављеном у Паризу 1900. године.
  • Краљица Наталија, непознати аутор, хромолитографија на хартији, каширана на платно (олеографија), 88×75 цм
    Краљица Наталија, непознати аутор, хромолитографија на хартији, каширана на платно (олеографија), 88×75 цм
  • Соба краљице Наталије Обреновић са њеним орманом у Удружењу за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
    Соба краљице Наталије Обреновић са њеним орманом у Удружењу за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
  • Књига са монограмом краљице Наталије на корицама, колекција Адлигата
    Књига са монограмом краљице Наталије на корицама, колекција Адлигата

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Стојимировић Јовановић 1943.
  2. ^ а б „Прва љубав на слици („Вечерње новости“)”. 16. април 2013. Приступљено 21. 4. 2013. 
  3. ^ "Србадија", Беч 1876.
  4. ^ "Време", Београд 10. јануар 1933.
  5. ^ а б „Краљици повратка нема („Вечерње новости“)”. 17. април 2013. Приступљено 21. 4. 2013. 
  6. ^ „Дејан Ристић: Британска штампа о прогонству краљице Наталије из Србије 1891. године”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 11. 9. 2016. 
  7. ^ "Политика", 15. март 1924, стр. 6
  8. ^ Краљица Наталија и њено време (Време, 15. октобар 2015)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наталија_Обреновић&oldid=28709133”