Пређи на садржај

Бачка област

С Википедије, слободне енциклопедије
Бачка област
1922.—1929.

Бачка област
Главни градНови Сад
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина СХС)
Дунавска бановина (Краљевина Југославија)
Мапа Бачке области

Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.

Историја

[уреди | уреди извор]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на привремене покрајине, међу којима је била и покрајина Банат, Бачка и Барања, која се делила на жупаније, а ове даље на градове и срезове. На подручјима Бачке и Барање постојале су током првих поратних година две жупаније: Бачко-бодрошка са седиштем у Сомбору и Барањска са седиштем у Дарди (за југословенски део Барање; укинута 1923. и прикључена Бачко-бодрошкој).[1]

Године 1922, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области, међу којима је била и Бачка област, са седиштем у Новом Саду. Процес оснивања нових области текао је са закашњењем, тако да је обласна самоуправа у Бачкој у потпуности заживела тек 1927. године, када је посебном уредбом коначно укинута и Бачко-бодрошка жупанија.[2] Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Бачке области је укључено у састав Дунавске бановине.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бачку област чинили су западни део Бачке и Барања. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Сремском облашћу на југу, Осјечком облашћу на западу и са државом Мађарском на северозападу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1921. године, простор ове области био је насељен језички хетерогеним становништвом: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, говорници немачког били су доминантни у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, говорници мађарског били су доминантни у срезовима Топола и Батина, док су говорници словачког били доминантни у срезу Нови Сад.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Област су чинили следећи срезови:

Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:

Већи градови

[уреди | уреди извор]

Већи градови у саставу области били су:

Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.

Велики жупани

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]