Бачка област
| Бачка област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
Бачка област | |||||||||
| Главни град | Нови Сад | ||||||||
| Земља | |||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||

| Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине и Хрватске |
Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на привремене покрајине, међу којима је била и покрајина Банат, Бачка и Барања, која се делила на жупаније, а ове даље на градове и срезове. На подручјима Бачке и Барање постојале су током првих поратних година две жупаније: Бачко-бодрошка са седиштем у Сомбору и Барањска са седиштем у Дарди (за југословенски део Барање; укинута 1923. и прикључена Бачко-бодрошкој).[1]
Године 1922, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области, међу којима је била и Бачка област, са седиштем у Новом Саду. Процес оснивања нових области текао је са закашњењем, тако да је обласна самоуправа у Бачкој у потпуности заживела тек 1927. године, када је посебном уредбом коначно укинута и Бачко-бодрошка жупанија.[2] Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Бачке области је укључено у састав Дунавске бановине.
Географија
[уреди | уреди извор]Бачку област чинили су западни део Бачке и Барања. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Сремском облашћу на југу, Осјечком облашћу на западу и са државом Мађарском на северозападу.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 1921. године, простор ове области био је насељен језички хетерогеним становништвом: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, говорници немачког били су доминантни у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, говорници мађарског били су доминантни у срезовима Топола и Батина, док су говорници словачког били доминантни у срезу Нови Сад.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област су чинили следећи срезови:
Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:
Већи градови
[уреди | уреди извор]Већи градови у саставу области били су:
Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.
Велики жупани
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Добрица Матковић — фебруар 1929. г.[тражи се извор]
- Предраг Лукић од 1927.
- Људевит Гај
- Миливоје Петровић[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Бјелица, Слободан (2022). „Административно-територијална организација војвођанског простора 1918-1941. године”. Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 16: 137—153.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Палић, Миленко (1964). „Преглед административно-територијалних промена у Војводини 1918-1941.”. Зборник за друштвене науке. 38: 125—162.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапа области
- Мапа области Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
- Мапа области