Подунавска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Подунавска област
1922.—1929.
Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни градСмедерево
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Смедеревски округ (Краљевина СХС)
Београдски округ (Краљевина СХС)
Торонталско-тамишка жупанија (Краљевина СХС)
Дунавска бановина (Краљевина Југославија)
Мапа Подунавске области

Подунавска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Смедерево.

Историја[уреди | уреди извор]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Подунавске области, њена територија се налазила у саставу:

Административни центар Подунавске области је било Смедерево. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области, а подручје Подунавске области је припало Дунавској бановини.

Географија[уреди | уреди извор]

У састав Подунавске области ушли су северни делови Шумадије и југоисточни делови (југословенског) Баната. Подунавска област се граничила са Београдском облашћу на западу, Ваљевском облашћу на југозападу, Шумадијском облашћу на југу, Моравском и Пожаревачком облашћу на југоистоку и Румунијом на североистоку. У њеном јужном делу се налазио град Смедерево.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1921. године, говорници српскохрватског били су доминантни у свим срезовима Подунавске области јужно од реке Дунав, као и у срезовима Ковин, Бела Црква и Алибунар, северно од Дунава. Говорници румунског су преовлађивали у срезу Вршац, а говорници немачког у срезовима Итебеј и Зичифалва, као и у градовима Вршац и Бела Црква.

Према попису из 1921, у већини срезова и градова области преовлађивало је православље, док је у срезовима Итебеј и Зичифалва преовлађивао католицизам.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Област је укључивала следеће срезове јужно од реке Дунав:

Северно од Дунава укључивала је следеће срезове:

Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:

Област је садржавала срезове:[1]

  • Алибунарски
  • Белоцрквански
  • Вршачки
  • Грочански
  • Јасенички (Паланка)
  • Колубарски (Лазаревац)
  • Космајски (Сопот)
  • Ковински
  • Орашки (Вел. Орашје)
  • Подунавски (Смедерево)

Градови:

  • Бела Црква
  • Вршац

Велики жупани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
  2. ^ Политика, 16.6.1927, страна 3

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]