Подунавска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Подунавска област

Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Географија
Континент Европа
Регија Балкан, Панонска низија
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Смедерево
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Валута Југословенски динар
Владавина
Оснивање 1922.
Престанак 1929.
Статус Бивша област
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Смедеревски округ (Краљевина СХС) Дунавска бановина (Краљевина Југославија) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Београдски округ (Краљевина СХС)
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Торонталско-тамишка жупанија (Краљевина СХС)
Портал:Историја
Мапа Подунавске области

Подунавска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Смедерево.

Историја[уреди]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Подунавске области, њена територија се налазила у саставу Смедеревског округа, Београдског округа и Торонталско-тамишке жупаније. Административни центар Подунавске области је било Смедерево. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области, а подручје Подунавске области је припало Дунавској бановини.

Географија[уреди]

У састав Подунавске области ушли су северни делови Шумадије и југоисточни делови (југословенског) Баната. Подунавска област се граничила са Београдском облашћу на западу, Ваљевском облашћу на југозападу, Шумадијском облашћу на југу, Моравском и Пожаревачком облашћу на југоистоку и Румунијом на североистоку. У њеном јужном делу се налазио град Смедерево.

Демографија[уреди]

Према попису из 1921. године, говорници српскохрватског били су доминантни у свим срезовима Подунавске области јужно од реке Дунав, као и у срезовима Ковин, Бела Црква и Алибунар, северно од Дунава. Говорници румунског су преовлађивали у срезу Вршац, а говорници немачког у срезовима Итебеј и Зичифалва, као и у градовима Вршац и Бела Црква.

Према попису из 1921, у већини срезова и градова области преовлађивало је православље, док је у срезовима Итебеј и Зичифалва преовлађивао католицизам.

Административна подела[уреди]

Област је укључивала следеће срезове јужно од реке Дунав:

Северно од Дунава укључивала је следеће срезове:

Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:

Велики жупани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Политика, 16.6.1927, страна 3

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]