Подунавска област
| Подунавска област | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||||||
 Подунавска област | |||||||||||||
| Главни град | Смедерево | ||||||||||||
| Регија | Балкан, Панонска низија | ||||||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||||
| |||||||||||||
Подунавска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Смедерево.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Подунавске области, њена територија се налазила у саставу:
- Смедеревског округа - цео,
- Београдског округа - јужни и источни део, срезови Колубарски (Лазаревац), Космајски (Сопот) и Грочански; и
- Торонталско-тамишке жупаније - срезови Алибунарски, Ковински, Белоцрквански и Вршачки.
Административни центар Подунавске области је било Смедерево. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области, а подручје Подунавске области је припало Дунавској бановини.
Географија
[уреди | уреди извор]У састав Подунавске области ушли су северни делови Шумадије и југоисточни делови (југословенског) Баната. Подунавска област се граничила са Београдском облашћу на западу, Ваљевском облашћу на југозападу, Шумадијском облашћу на југу, Моравском и Пожаревачком облашћу на југоистоку и Румунијом на североистоку. У њеном јужном делу се налазио град Смедерево.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 1921. године, говорници српскохрватског били су доминантни у свим срезовима Подунавске области јужно од реке Дунав, као и у срезовима Ковин, Бела Црква и Алибунар, северно од Дунава. Говорници румунског су преовлађивали у срезу Вршац, а говорници немачког у срезовима Итебеј и Зичифалва, као и у градовима Вршац и Бела Црква.
Према попису из 1921, у већини срезова и градова области преовлађивало је православље, док је у срезовима Итебеј и Зичифалва преовлађивао католицизам.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је укључивала следеће срезове јужно од реке Дунав:[1]
- Орашки (Велико Орашје)
- Грочански (Гроцка)
- Колубарски (Лазаревац)
- Јасенички (Паланка)
- Подунавски (Смедерево)
- Космајски (Сопот)
Северно од Дунава укључивала је следеће срезове:
- Алибунарски (Алибунар)
- Белоцрквански (Бела Црква)
- Вршачки Вршачки
- Зичифалвањски (Зичифалва, данашње Пландиште)
- Итебејски (Итебеј)
- Ковински (Ковин)
Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:
Велики жупани
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Боривоје Стевановић до 1927.
- Божа Крстић од 1927.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
Литература
[уреди | уреди извор]- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
- Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапа области
- Мапа области Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
- Мапа области
