Тузланска област
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Тузланска област | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||||||
 Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | |||||||||||||
| Главни град | Тузла | ||||||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||
| Површина | 8.618[1] км2 | ||||||||||||
| Становништво | 416.413 (1922)[2] | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||||
| |||||||||||||
Тузланска област је била једна од 33 области Краљевинe СХС. Налазила се на подручју данашње Босне и Херцеговине. Седиште јој је било у Тузли. Настала је 1922. када је Краљевина СХС подељена на области, постојала је до 1929. године, када је укинута. Већи део њеног подручје је укључен у састав Дринске, а мањи у састав Врбаске бановине.
- Административна подела
Област је садржавала срезове:[3]
- Бијељински
- Брчки
- Власенички
- Градачачки
- Грачанички
- Зворнички
- Кладањски
- Маглајски
- Сребрнички
- Тузлански градски
- Тузлански сеоски
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Glasnik: Bulletin, Томови 7-8. Geografsko Drustvo. 1922. стр. 141.
- ^ Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд (1995) ISBN 978-86-13-00828-6
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
