Загребачка област
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Загребачка област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | |||||||||
| Главни град | Загреб | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 8.162,3 км2 | ||||||||
| Становништво | 809.482 (1922)[1] | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Загребачка област је била једна од 33 области Краљевинe СХС. Налазила се на подручју данашње Хрватске. Седиште јој је било у Загребу. Настала је 1922. када је Краљевина СХС подељена на области, постојала је до 1929. године, када је укинута, а њено подручје је укључено у састав Савске бановине.
У њен састав су ушли делови три раније жупаније:
- Загребачке, изузев јужних котара Карловац, Глина, Двор, Петриња и Костајница који су припали Приморско-крајишкој области
- Вараждинске, изузев међимурских котара Чаковец и Прелог, који су припали Мариборској области
- западни део Бјеловарско-крижевачке жупаније, котари Крижевци и Чазма (остатак Б-к. жупаније је постао део Осјечке области).
Простор све три жупаније, с изузетком Двора, поново ће се наћи на окупу у Савској бановини.
- Административна подела
Област је садржавала срезове:
- Вараждински
- Великогорички
- Доњостубички
- Дугоселски
- Загребачки
- Зелински
- Златарски
- Иванечки
- Јастребарски
- Клањечки
- Крапински
- Крижевачки
- Лудбрешки
- Новомарофски
- Писаровински
- Преградски
- Самоборски
- Сисачки
- Чазмански
Градови:
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд 1995. ISBN 978-86-13-00828-6
