Сремска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сремска област

Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Географија
Континент Европа
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Вуковар
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Валута Југословенски динар
Владавина
Оснивање 1922.
Престанак 1929.
Статус Бивша област
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Сремска жупанија (Краљевина СХС) Дунавска бановина (Краљевина Југославија) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Дринска бановина (Краљевина Југославија) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Управа града Београда (Краљевина Југославија) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Портал:Историја
Мапа Сремске области

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Историја[уреди]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Сремске области је била организована као Сремска жупанија. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Сремске области је подељено између Дунавске бановине, Дринске бановине и Управе града Београда.

Географија[уреди]

Сремску област чинило је подручје Срема. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Бачком облашћу на северу, Осјечком облашћу на западу, Врбаском облашћу на југозападу, као и са Тузланском, Подрињском и Ваљевском облашћу на југу.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 1921. године, сви срезови и градови ове области су имали већинско становништво које је говорило српски или хрватски. У смислу, вероисповести, 7 источних и централних срезова (Илок, Ириг, Рума, Митровица, Стара Пазова, Шид, Земун) су имали већинско православно становништво, док су 3 западна среза (Вуковар, Винковци, Жупања) имали већинско католичко становништво.

Административна подела[уреди]

Област су чинили следећи срезови:

Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:

Већи градови[уреди]

Већи градови у саставу области били су:

Земун, Инђија, Рума и Митровица се данас налазе у саставу Србије, док се Винковци и Вуковар налазе у саставу Хрватске.

Велики жупани[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]