Рашка област (Краљевина СХС)

С Википедије, слободне енциклопедије
Рашка област
1922.—1929.
Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни градЧачак
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина8.435 км2
Становништво264.803
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Чачански, Рашки и Звечански округ (Краљевина СХС)
Зетска, Дринска и Моравска бановина (Краљевина Југославија)

Рашка област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Чачак.

Опис[уреди | уреди извор]

Површина Рашке области је била 8.435 km2 са 264.803 становника, што даје густину становника од 31 на km2.

Мање целине су, на северу, Драгачево, Надибар и Подибар. Главна река је Ибар, са притокама Студеницом (левом) и Јошаницом (десном). Захваћен је и слив горњег Белог Дрима и горње Западне Мораве, у коју се Ибар улива. У јужном делу су Пештер и Сјеница, висока пространа травна поља; Мокра гора је висока шумовита планина, низина има у северном крају Косова, око доње Ситнице, у Новопазарском пољу и нешто око Ибра.

Високи планински крајеви на југу имају богате пашњаке, па се становништво бави сточарством и израђују сир, кајмак и друге млечне производе - најчувенији су са Пештера и Сјенице. У Поморављу и нижим крајевима, нпр. око Чачка и Краљева, практикује се земљорадња, успевају све врсте жита и поврћа.

Рудног блага има на огранцима Копаоника до изнад Вучитрна, на Рогозни изнад Бањске и код Глухавице у новопазарском Пољу.[1]

Административна подела[уреди | уреди извор]

Област је настала спајањем срезова Чачанског, Рашког (Нови Пазар) и Звечанског (Косовска Митровица).

Садржавала је срезове:[2]

Након увођења бановина 1929:[3]

Велики жупани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 3. — страница 727.
  2. ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
  3. ^ "Политика", 5. окт. 1929

Литература[уреди | уреди извор]