Ужичка област
| Ужичка област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Ужичка област | |||||||||
| Главни град | Ужице | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 7.556 км2 | ||||||||
| Становништво | 214.271 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Ужичка област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Ужице.
Опис[уреди | уреди извор]
Површина Ужичке области је била 7.556 km2 са 214.271 становника, што даје густину становника од 30 на km2.
Обухвата десни слив горње Дрине и леви слив горње Западне Мораве. Мање целине на северу су Стари Влах, Црна Гора и Рујно.
Област је већим делом била висока, планинска и сиромашна, али са доста шума и пашњака. Равније земљиште је било Пожешко поље. Привреда је била претежно сточарска а била је развијена и домаћа индустрија. Главни производи су били златиборска говеда, козе, овце и планинске свиње; бели смок, пастрма, пршута и сланина, вуна и козина, дрвенарија (разни судови), луч и катран, грнчарске ствари - црепуље и лонци. Од воћарства су били познате јабуке, шљиве, крушке и ораси, затим дуван око Бајине Баште. Кириџијски каравани су раније односили производе и враћали се са житом и другим потребама.[1]
Административна подела[уреди | уреди извор]
Област је настајала спајањем северносрбијанског Ужичког округа са јужносрбијанским окрузима Пријепољским (обухвата и Прибој и Нову Варош), Пљеваљским (обухвата и Бољанић) и Бјелопољским (обухвата и Шаховиће и Лозну).
Тако је област садржавала срезове:[2]
- Ариљски
- Бјелопољски (Шаховић)
- Бољанички
- Златиборски (Чајетина)
- Лознански
- Милешевски (Пријепоље)
- Златарски (Нова Варош)
- Пљеваљски
- Пожешки
- Прибојски
- Рачански (Бајина Башта)
- Ужички
- Црногорски (Косјерић)
Након увођења бановина 1929:[3]
- Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Ужице, Чајетина и Ариље, тј. простор претходног Ужичког округа, припада Дринској бановини
- Пљевље (и Бољанић), Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Бијело Поље (Шаховић и Лозна) припадају Зетској.
Велики жупани[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 4. — страница 686.
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ "Политика", 5. окт. 1929
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
