Врбаска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Врбаска област
1923.—1929.

Врбаска област
Главни градБања Лука
РегијаБалкан
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина9.018 км2
Становништво423.096 (1921)
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1923.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Бањалучки округ (Краљевина СХС)
Покрајина Босна и Херцеговина (Краљевина СХС)
Врбаска бановина (Краљевина Југославија)

Врбаска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Бања Лука.

Историја[уреди | уреди извор]

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца основано је 1918. године и првобитно је било подијељено на покрајине и округе (жупаније). Године 1922, умјесто постојећих покрајина и округа, започето је формирање нових административних јединица и земља је подијељена на 33 области. Прије 1922, територија Врбаске области је чинила Бањалучки округ у оквиру покрајине Босне и Херцеговине. Године 1929, 33 области су замијењене са 9 бановина, а подручје Врбаске области је укључено у састав Врбаске бановине.

Географија[уреди | уреди извор]

Врбаска област је граничила са сљедећим областима: Приморско-крајишком, Осјечком, Сремском, Тузланском, Травничком и Бихаћком.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису становништва 1921, простор ове области (тада Бањалучког округа) имао је највећи број становника у покрајини БиХ. Од укупно 423.096 становника, апсолутну већину су чинили припадници православне вјероисповијести (242.557). Римокатолика је било 95.202, а муслимана 72.271.

Административна подјела[уреди | уреди извор]

Подјела Врбаске области на 10 срезова и 5 среских испостава остала је иста као што је била у Бањалучком округу.[1] Срезови:

Среске испоставе:

Велики жупани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Glasnik arhivâ i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, Том 29 1989, стр. 257.
  2. ^ Glasnik arhivâ i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, Том 29 1989, стр. 281.

Литература[уреди | уреди извор]