Лазар Штековић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛАЗАР ШТЕКОВИЋ
Stekovic Lazar.jpg
Лазар Штековић
Датум рођења(1924-11-10)10. новембар 1924.
Место рођењаПетриња, код Костајнице
 Краљевина СХС
Датум смрти22. март 1952.(1952-03-22) (27 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ одмарта 1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19411952.
Народни херој од15. новембра 1944.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Лазар Лазо Штековић (Петриња, код Костајнице, 10. новембар 1924Београд, 22. март 1952), учесник Народноослободилачке борбе, официр ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. новембра 1924. године у селу Петрињи, код Костајнице. Потиче из сиромашне сељачке породице, његови родитељи Перо и Милева, имали су десеторо деце. Због лошег материјалног стања Лазо је морао да прекине школовање и придружио се родитељима у тешким земљорадничким пословима.

Заједно са оцем Пером и братом Милошем, Лазо је учествовао у првој устаничкој акцији на Козари, у нападу на Костајницу, 31. јула 1941. године. У тој првој устаничкој акцији погинуо му је отац Перо, крај моста на Уни. У јесен 1941. године погинуо му је и старији брат Милош, а затим му је стрељана мајка Милева.

У лето 1942. године, за време непријатељске офанзиве на Козару, Лазо је учествова у борбама на цести Приједор-Босанска Дубица, када је пробијен обруч и спасен збег од око 10.000 Козарчана. Учествовао је такође и у борбама на Поглеђу, Добрљину и нападу на бункере око Босански Нови, које су вођене да се растерете партизанске снаге које су остале у окружењу на Козари.

Када је 22. септембра 1942. године, на пропланку Палеж, на Козари, формирана Пета крајишка козарска ударна бригада Лазо постаје њен борац. Са бригадом је учествовао у многим борбама - за ослобођење Бихаћа, у Бркићима и Језеру, Куртовом селу и Србљанима. У борбама на сектору Сухача и Мијеске главе, 18. новембра 1942. године Лазо је храбро јуришао на бункере на линији Нови Град-Љубија.

У току Четврте непријатељске офанзиве, када се Пета крајишка ударна бригада нашла у изузетно тешкој сизуацији - у готово непрекидним борбама и покрету по јакој хладноћи и глади, Лазо је учествовао у разбијању Немаца на цести Босанска Крупа-Бараке и извлачењу осталих делова изнемогле бригаде у подгрмечка села. Тада је, марта 1943. године, примљен у Комунистичку партију Југославије.

Учествовао је у многим борбама бригаде током 1943. године. С групом бомбаша похваљен је за подвиг под Тешањском тврђавом, а у нападу на Бању Луку, уочи нове 1944. године, налазио се међу десет бораца који су уништили непријатеља у утврђеном манастиру.

Када је Пета крајишка ударна бригада стигла пред Београд, октобра 1944. године, Лазо се налазио на челу вода. У борбама вођеним за ослобођење Београда, нарочито се истакао на Бановом брду када су заробљени немачки топови и у борбама с Немцима за врх Авале.

После ослобођења Југославије, наставио професионалну каријеру у Југословенској армији, школовањем на Војној академији, после чега је био распоређен у гардијску јединицу у Београду. Погинуо је несрећним случајем 22. марта 1952. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и другим југословенским одликовањима. Орденом народног хероја одликован је 15. новембра 1944. године.

Литература[уреди]