Лепа Радић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛЕПА РАДИЋ
Lepa Radic.jpg
Лепа Радић
Датум рођења(1925-12-19)19. децембар 1925.
Место рођењаГашница, код Босанске Градишке
 Краљевина СХС
Датум смрти11. фебруар 1943.(1943-02-11) (17 год.)
Место смртиБосанска Крупа
Независна Држава Хрватска НД Хрватска
Чланица КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од20. децембра 1951.

Лепа Радић (Гашница, код Босанске Градишке, 19. децембар 1925Босанска Крупа, 11. фебруар 1943), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 19. децембра 1925. године у селу Гашници, код Босанске Градишке, од оца Воје (Војин отац је био свештеник Радић Милош, сахрањен у Бистрици). Лепа је завршила занатску школу у Градишци. Била је активиста Савеза комунистичке омладине Југославије и члан Комунистичке партије Југославије од 1941. године

Из усташког затвора побегла је 23. децембра 1941. године и ступила у партизане. Била је борац Грбавачке чете Козарског одреда до пробоја обруча на Козари, јула 1942, а у августу 1942. године с борцима Одреда прешла је у Подргмеч. У козарској офанзиви су јој погинули отац Свето, Милан, 15-годишњи брат јединац, и стриц Владо, кога је посебно вољела.

Лепа је била упућена на теренски рад са омладином. Постала је члан Општинског комитета КПЈ. Ишла је и као борац у акције. У Четвртој непријатељској офанзиви, фебруара 1943. године била је задужена за пренос рањеника и организацију збјега у Грмечу.

На партизане је тада напала немачка 7. СС дивизија „Принц Еуген“. Збјег је био опкољен. На Нијемце је испуцала све метке из свог оружја. Јуначки се борила до посљедњег метка хватајући се у коштац са Нијемцима. Нијемци су је савладали ударцима кундака и везали. Обратила се свезана збјегу да се бори. С народом је из Грмеча проведена у Босанску Крупу.

Прије него су јој натакли омчу на врат, узвикнула је: »Живјела Комунистичка партија и партизани! Бори се, народе, за своју слободу, не дај се зликовцима у руке! Мене нека убију, имаће ко да ме освети!« На губилишту су јој говорили да ће јој поклонити живот ако каже ко су руководиоци и комунисти међу заробљеним народом. Лепа им је одговорила: »Ја нисам издајник свога народа. Они ће се сами открити кад буду уништавали зликовце као што сте ви!« Имала је свега 17 година кад су је објесили.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 20. децембра 1951. године, проглашена је за народног хероја. Лепа Радић је била најмлађи народни херој из Поткозарја.

У Градишци име Лепе Радић носе — Предшколска установа, Централно културно-умјетничко друштво и улица у центру града.

Референце[уреди]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]