Милорад Милинковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Милинковић
Пуно име Милорад Милинковић
Датум рођења 1965
Место рођења Београд
 СФРЈ
Занимање редитељ
IMDb веза

Милорад Милинковић је рођен 1965. године у Београду. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, одсек режија, 1991. године. Уопште, за њега се може рећи да је редитељ без ограничења, јер се осим режијом бави и још низом других занимања. Он је режисер, сценариста, писац, гитариста, певач, кантаутор, Ди Џеј, критичар, глумац, фудбалски коментатор и композитор. Милорад је такође учесник ТВ квиза "Потера" у ком важи за једног од најопаснијих трагача. [1][2] Већ његов дипломски филм [3][4][5] "Сатан Панонски" је постигао огроман успех у целој бившој Југославији, те бива позван као једини филм из бивше Југославије на Барцелонски бијенале.[6][7] Ожењен је успешном глумицом Јеленом Ђукић, са којом има ћерку Дивну.[8]

Младост и први музички дани[уреди]

Милорад Милинковић је одрастао на Дорћолу. Надимак Дебели[9][10] је добио још у детињству и од тада га прати. У свом опроштајном тексту Милану Делчи, написао је да је у дорћолским кафићима провео неке незаборавне дане са Делчом.[11] Његова љубав звала се 'музика', те постаје успешни гитариста и певач у андерграунд круговима. Средином осамдесетих, тачније 1985. године оснива свој бенд "Морбиди и мноћи",[12] његов састав су чинили Марио Сурјан (бивши члан групе Радост Европе)- гитара, пратећи глас; Дејан Стефановић (бивши члан групе Дух Нибор) - бас, пратећи глас и Стерије Толић - бубањ и удараљке. Као чланови групе су и Мирко Миливојевић (касније бубњар групе ЕКВ) као и Марио Шепаровић и Ћурчић. Њихове песме су "Играј твист на њеном лицу", "Зомби", "Хит" и песма "Пут".[13] Уз бенд је постојало и удружење Морбида под скраћеницом СМБ (Савез Морбида Београда).[12] После бенда "Морбиди и мноћи", окушао се у групи "Биг сеx".[14] Једна од њихових најпознатијих нумера је "седми дан". Касније, поново је у бенду под називом "Змајеви".[15] Са бендом 'змајеви' издаје албум 2003 године, а од тог истог бенда у познатој другој сезони серије "Црни Груја" је и музика. Најпознатији члан бенда је поред редитеља Милорада Милинковића и продуцент Боца Стојиљковић.[15] После значајних успеха и остављања трага у музичком свету, Милорад Милинковић се окреће филмском свету и одлази у Нови Сад на Академију уметности и уписује одсек режија.

Дипломски рад осваја награду[уреди]

С обзиром на то да је много година провео у музици, то је имало утицаја и на његов дипломски рад над Академији уметности. Његов дипломски рад[16] о Ивици Чуљаку, надимак Кечер 2, винковачком панкеру, локалној легенди, познатом по мистичном и ексцентричном понашању,[17][18][19] је заправо документарац[20] којим је Милинковић показао свој велики дар режирања. Дипломски филм[3] "Сатан Панонски" носи истоимени псеудоним који је Ивица Чуљак сам сковао од погрдних имена који су му упућивали његови суграђани.[21] Филм почиње[5] у Студентском културном центру 23. маја 1990. године ексцентричним понашањем Сатана Панонског, који се на сцени сече и ваља, даље у филму је његов разговор на радио станици Б92 29. маја 1990. године, а завршава у болници Поповача.[16][5] Ово је једини филм снимљен за живота Сатана Панонског, уједно и дипломски рад студента Милорада Милинковића у класи професора Влатка Гилића. Ово је једини филм из бивше Југославије који је био позван на Барселонски бијенале.[6][22] Међутим, Милинковић не одлази на тај значајни културни догађај.[22]

Позоришне представе[уреди]

Милорад Милинковић је режирао следеће позоришне представе: Happy night (Миленко Бодирогић, 1992, Београдско драмско позориште); Београдске приче (Александар Баришић, 1993, СКЦ); Зиги, звездана прашина (Марија Солдатовић, 1995, Битеф Театар); Љубавник (Харолд Пинтер, 1998, Југоконцерт-Битеф Театар); Пасторала (Радослав Павловић, 2007, Фави Театар).[23]

Први филм[уреди]

Филм - Мртав Ладан 2002. године.

Снимио је свој први дугометражни филм 2002. године под називом "Мртав'Ладан", за који је још пре три године написао сценарио.[24] Сцене за филм су рађене у Банатској равници - Вршцу.[25] Дебитантска црнохуморна комедија остварила је велики хит. Првобитни радни наслов филма "Мртав'Ладан" је био "Човек у љубичастом оделу".[26] Филм је имао преко 300. 000 гледалаца,[27] тако да се процењује да га је видело више милиона људи. По укупној гледаности у домаћим биоскопима заузео је друго место, одмах иза филма Зона Замфирова.[28] Пошто је иза себе, те године, оставио сва домаћа остварења, уследила је и ТВ серија, а до сада је репризирана четири пута.[28] Филм је толико успешно прихваћен у народу да је чак и једна посластичарница[29] у Бањалуци названа "Мртав'Ладан". Милинковић каже да се нада да ће се десити наставак филма у 2014. години. Све ће бити јасније почетком године - каже Милорад, додајући да је сценарио већ написан. "Филм ће се снимати у целом региону" - каже за "Блиц" Милинковић. "У наставку филма планира се и доста глумаца из Хрватске. Ја нисам југоносталгичар, већ сам реалан. Радујем се свакој врсти уметничке сарадње са креативним људима којима је филм на првом месту" - каже Милинковић.[30] За наставак филма заслужна је и продукција "Ливада филм"[31] из Загреба која је желела да ради наставак овог филма. За сада радни наслов филма је "Ладно мртав". Несумњиво, може се приметити да су филмови "Викенд са Барнијем"[32] (1989) режисера Тед Кочефа и "Невоље са Харијем"[33] (1955) Алфреда Хичкока,[24] имали утицај на Милинковићев филм "Мртав'Ладан".



Други филм и није баш „Срећка“[уреди]

Филм - Потер за срећ(к)ом 2005. године.

После првог успешног филма, уследио је други не тако, по мишљењу критичара, успешан филм. Димитрије Војнов, филмски критичар, каже: ”Потера за срећ(к)ом”, наиме, није само неуспео филм. Она је неопростив пример дрског јавашлука који се не може заклонити угледним и популарним именима која се око њега врте. Овај филм је повреда угледа за сваког учесника… Да је ово Холивуд, па да су наши филмски аутори плаћеници који раде шта им се наручи, “Срећко” би могао стајати као мање славна ставка у њиховим каријерама. Међутим, овде где се ауторски и комерцијални филм преплићу, где су по правилу најгледанији и најомиљенији квалитетни филмови, где нам ти исти глумци са позоришне сцене за малтене већи новац приказују неку уметност, где се стално нешто као боре за своју уметност и боље услове, битан је и углед, а новац дефинитивно није довољно велики да све оправда…ни Милорад Милинковић Дебели, који несумњиво јесте један од добрих чувара београдског духа, неко време неће моћи да поврати икакав редитељски кредибилитет”.[34] Слушаоци радија 021, када их је водитељ Јован Стојановић питао: “По вашем мишљењу, који је најгори домаћи филм икада снимљен?” У низу набрајања лоших филмова, навели су и други филм Милорада Милинковића.[тражи се извор] Rotten Tomatoes оцењује филм ниском оценом.[35] Међутим, режисер Милорад Милинковић, на филмском фестивалу у Херцег Новом, на све критике одговорио је да је намеравао да сними “лимунаду”, али не у пежоративном значењу, већ као жанр који публика воли, а критика потцењује.[36] Филм је био на такмичењу двадесетог филмског фестивала у Херцег Новом 2006. године.[37] Девет филмова је било у конкуренцији Херцег Новом, међу њима и ”Потера за срећ(к)ом”. Потребно је нагласити да је то први српски филм који је снимљен у иностранству после десет година.[38] Део филма је сниман на Крфу, где је учествовало и троје грчких глумаца а то су Христос Савас, Александрос Катехис и Деспина Јанопоулоус.[39][40]

Оглас у коме траже двојицу аутора стварне читуље[уреди]

Филм - Читуља за Ескобара 2008. године

Премијера филма „Читуља за Ескобара“ је одржана 13. марта 2008. године.[41] Једна од занимљивости која је везана за овај филм је податак да су продуценти уоучи премијере филма објавили оглас у коме су тражили двојицу аутора стварне читуље, њихов идентитет се тражио јер представља сегмент настанка инспирације филма.[42] Наиме када је чувени краљ дроге Пабло Ескобар убијен, Дејан Јеловчић и Давор Обрадовић јесу момци који су 1993. године платили читуљу на страницама најстарјијег листа на Балкану Политика.[43] Ови актери и данас живе у Београду.[43] Милинковић је рекао “Знам да су момци били на премијери и одгледали филм.”[44] Редитељ у овом филму начиње и тему промене пола, у вези са тиме разговарао је и са психолозима, да би открио како пролазе људи кроз све то.[44]

За три недеље овај филм је видело 80,000 гледалаца.[44] Милорадов дугометражни играни филм “Читуља за Ескобара” је настао у продукцији “Пинк Филм Интернатионала”.[45] У овом филму, што је реткост за домаћи филм, постојао је кастинг директор.[46] То је био Слободан Шуљагић којем је поверен и посао извршног продуцента. Милинковић каже “...да је посао кастинг директора и те како потребан и да доноси резултате. То би требало да има у виду свака овдашња филмска продукција”.[46] Дејан Дабић професионални филмски критичар прокоментарисао је филм следећим речима “...иако је Милинковић и раније потврдио да је занатски прецизан редитељ, да добро ради с глумцима, њему је овај филм једноставно исклизнуо, тако да помало цинично делује дистрибутерска најава - “да овај филм још нисте видели.”[47] Борислав Анђелић, филмски критичар, рекао је да је до сада то најамбициознији филм овог редитеља. Уз подршку све моћније продукције Пинк-а, реч је о његовом најкомплекснијем филмском пројекту, али није остварио вишеструке циљеве.[48] Прича има додирних тачака с филмовиа Тај дивни живот Френка Капре[49] и Игром плакања Нила Џордана.[50][51][52]

Аплаузи на премијери - уродио сок од клеке[уреди]

Здухач значи авантура 2011. године

Милорад Милинковић овога пута се публици представио тинејџерском музичком комедијом, а премијерно[53] је приказана 5.априла 2011 године у Центру “Сава”. Многобројна публика поздравила је бурним аплаузом редитеља, ауторску екипу и глумачки ансамбл. Драган Бјелогрлић је изјавио ”Милорад Милинковић се, за разлику од многих, слаже са њим, и не приказује свакодневницу онаквом каква јесте, већ покушава да лаганим темама забави и улепша сат и по времена сваком гледаоцу”.[тражи се извор] Јелисавета Орашанин је рекла да “То је опуштен и духовит филм, без насиља и псовки”.[54] Милинковић је о свом филму рекао “Лично волим филмове који су забавни и духовити, али који имају и оно нешто што их чини другачијим и даје им дубљу ноту, нешто због чега филм не заборавите чим изађете из биоскопске сале, већ вам у малом мозгу остају слике или питања или емоције. Сад, ја се надам да је овај филм такав”.[54] Такође “наставиће добар талас враћања публике у биоскопе и вере у домаћи филм”,[55] истиче Милинковић. У свом филму имао је и глумце дебитанте, а осим оригиналне музике коју је писао Драгољуб Марковић, има много песама свих бендова из региона. У филму је наступила и Бањалучка група “Сопот”. Филму је био потребан бенд, па су их позвали. Бенд је изјавио да је ово омладински филм, пун хумора и тинејџерске романтике који тера публику да се добро забави и опусти. “Филм је релаксирајући, а за разлику од већине остварења који се снимају на овим просторима и која третирају ратну тематику, те “тешке” теме, овде нема ни “ Р” од речи “рат”, што нам је посебно драго, јер смо ми бенд који кроз свој рад и филозофију пропагира вредности и односе међу људима као што су мир, љубав, разумевање”.[56] Здухач обилује музиком и аутентичним снимцима са Демофеста. Оно што га свакако уздиже на ниво култног филма јесу обраде фолк хитова на рок мелодије које је урадио глумац Марко Гверо.[57] Дубравка Лакић, филмски критичар, коментарише “Једно је сигурно - Требиње и Бања Лука у новом филму...изгледају као пресликани са најлепших панорамских разгледница, и уколико је ово био стратешки циљ овог филма, он је сасвим постигнут”.[58] Милорад Милинковић сасвим добро комуницира са биоскопском публиком. Очигледно да је уродио плодом редитељски сок од клеке. Лик из наслова - Здухач је митолошко биће, човек са даром да се у сну бори за добро, истовремено је и лик у видео игрици коју играју главни јунаци. Филм је урађен уз иновативну примену ХД технологије. Филм је сниман највише у Бањалуци и Требињу, а мањим делом у Београду.

Референце[уреди]

  1. „Intervju: Milorad Milinković-Debeli - Srpski R’n’R: gdje je, kakav je i što dalje s njim? - Intervjui - RiRock.com © - glazbeni internet magazin” (Интервју). Rirock.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  2. „Filmski Centar Srbije”. Fcs.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  3. 3,0 3,1 Nme.Com. „NME Videos”. Nme.Com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  4. „SATAN PANONSKI, DORF '11 - Srbija, 1990. | Filmovi”. Art-kino. 13. 3. 2011. Приступљено 11. 2. 2016. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „abraxas 365 dokumentarci: Satan Panonski - dokumentarac (1990)”. Abraxas365dokumentarci.blogspot.com. 20. 5. 2011. Приступљено 11. 2. 2016. 
  6. 6,0 6,1 „13. Bijenale mladih umjetnika Evrope i Mediterana ... - Mladi.Info”. Yumpu.com. 13. 4. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  7. „Potera Za Srećkom - Autori”. Systementertainment.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  8. V.Đ.Đ. „Milorad Milinković i Jelena Đukić dobili ćerku Divnu”. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  9. PAVLOVIĆ, Davor (23. 6. 2008). „Milorad Milinković Debeli: Živimo neku vrstu crne komedije”. Nezavisne.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  10. http://www.balkanmedia.com/milorad-milinkovic-debeli-kako-uloviti-srecu-cl4491.html
  11. „Milan Delčić – POZDRAV | UK Parobrod”. Ukparobrod.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  12. 12,0 12,1 „Debeli i njegov bend”. Blic.rs. 29. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  13.  od lajso taj Sub 23 Nov 2013 - 12:13 (23. 11. 2013). „Morbidi i mnoći”. Roknostalgija.8forum.net. Приступљено 11. 2. 2016. 
  14. „Milorad Milinković”. Tvarenasport.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  15. 15,0 15,1 „Vesti dana - Kurir Dnevne novine”. Arhiva.kurir-info.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  16. 16,0 16,1 „Palić u Vinkovcima | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Seecult.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  17. http://www.vijesti.me/caffe/satan-panonski-umjetnik-davo-ili-oboje-clanak-13563
  18. Autor: Rozita Vuković, Drago Hedl (4. 5. 2010). „Biografija braće Čuljak: Satan se rezao žiletom i bio na robiji sa starijim Vladom”. Jutarnji.hr. Приступљено 11. 2. 2016. 
  19. „Satan Panonski sjekao se od krivnje jer je ubio čovjeka - Večernji.hr”. Vecernji.hr. Приступљено 11. 2. 2016. 
  20. „Satan Panonski - Satan Panonski, (1990) - Film info - Moj Film”. Moj-film.hr. Приступљено 11. 2. 2016. 
  21. „SvaĹĄtara Muzika: Satan Panonski biografija”. Svastara.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  22. 22,0 22,1 http://www.screenfest.org.rs/2008/bilten%204.pdf
  23. Ime *. „Pastorala”. FaVI. Приступљено 11. 2. 2016. 
  24. 24,0 24,1 „Vesela crna komedija”. Blic.rs. 20. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  25. JOVANOVIĆ, Jelena. „Vršac popularan kao Holivud | Srbija”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  26. http://www.balkanmedia.com/mrtav-ladan-zavrseno-snimanje-cl996.html
  27. Bojan Milenkovic for www.onomatopejaideja.com. „Onomatopeja Ideja”. Onomatopeja Ideja. Приступљено 11. 2. 2016. 
  28. 28,0 28,1 „Pet članova žirija odlučuje o pobjedniku | BL!N Magazin”. Banjalukain.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  29. Loš, Tatjana. „Milorad Milinković: Na Balkanu nikad mira | Scena”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  30. V.Đurić. „"Ladno mrtav": Sprema se nastavak filma „Mrtav ladan. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  31. 14:11 30. Maj 2013. (30. 5. 2013). „LADNO MRTAV: Snima se drugi deo filma “Mrtav ladan” | Telegraf – Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  32. „RTS :: Vikend sa Barnijem” (на језику: (српски)). Rts.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  33. „Nevolje s Harijem - Arhiva” (на језику: (српски)). Filmski.Rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  34. „Vesti dana - Kurir Dnevne novine”. Arhiva.kurir-info.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  35. „Potera za Srec(k)om (2005)”. Rotten Tomatoes. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 2. 2016. 
  36. „Novine broj 1064 - Vesti iz kulture - Culture, Arts and Entertainment News - Novine Toronto”. Novine.ca. Приступљено 11. 2. 2016. 
  37. „DEVET FILMOVA U KONKURENCIJI U HERCEG NOVOM | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Seecult.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  38. „Potera Za Srećkom - O Filmu”. Systementertainment.com. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 2. 2016. 
  39. „Potera Za Srećkom - Glumačka Podela”. Systementertainment.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  40. „'Potera za sreć(k)om' od danas u bioskopima”. Blic.rs. 18. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  41. „Čitulja za Eskobara - B92”. Naslovi.net. Приступљено 11. 2. 2016. 
  42. „"Čitulja za Eskobara" donosi nagradu | Mondo Portal”. Mondo.rs. 13. 2. 2008. Приступљено 11. 2. 2016. 
  43. 43,0 43,1 Radenović, Adelarda (14. 2. 2008). „Press Online :: Džet set :: JA SAM AUTOR ČITULJE ZA ESKOBARA!”. Pressonline.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  44. 44,0 44,1 44,2 B. N. „Čitulja samo povod | Kultura”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  45. „"Čitulja za Eskobara" u martu [s2]”. Popboks. 21. 2. 2008. Приступљено 11. 2. 2016. 
  46. 46,0 46,1 „Intervju: MILINKOVIĆ: Drugačija i neočekivana krimi priča - Dnevnik”. Naslovi.net. Приступљено 11. 2. 2016. 
  47. „YU FIPRESCI - Medjunarodna federacija filmskih kriticara”. Sfipresci.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  48. „FIPRESCI Srbija - Medjunarodna federacija filmskih kriticara”. Sfipresci.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  49. „Snima se nastavak "Divnog života". B92.net. 19. 11. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  50. „Nil Džordan snima mračnu komediju | Zanimljivosti”. Nadlanu.com. 3. 8. 2010. Приступљено 11. 2. 2016. 
  51. „ČITULJA ZA ESKOBARA – Milorad Milinković - Dobar film [s2]”. Popboks. Приступљено 11. 2. 2016. 
  52. „The Crying Game (1992) Prolog”. Prolog.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  53. „Premijerno prikazan film "Zduhač znači avantura". Nadlanu.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  54. 54,0 54,1 [1]
  55. Milorad Milinković: Zduhač znači avantura | Scena | Novosti.rs
  56. “Avantura” nam se isplatila | Planeta | Novosti.rs
  57. [2]
  58. Политика Online

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]